Док чекамо најављену реконструкцију црногорске Владе, по плану и диктату њихових западних ментора, прилика је да се подсјетимо неких догађаја и збивања и код нас и у нашем окружењу, који су остали под велом мистерије.
Можда је прилика да почнемо од нама најближих сјећања, како су из овог земног живота, у року од неколико мјесеци, нестали, од краљевачког владике Милутина, до Амфилохија, Атанасија, Артемија, Патријарха Иринеја… Неки ће, наравно, рећи: корона и слично. Па нека им буде.
Сад кад се увелико зна да је ЦИА 2 у последњих неколико деценија ликвидирала, на разне начине, десетине државних челника и других њима „потенцијалних непријатеља“, почев од њиховог предсједника Кенедија, његовог брата и његовог сина у загонетној „авионској несрећи“, преостаје нам једино да се позабавимо, рецимо, бројем жртава!
Посдјећам да је у четири године, нестало седам предсједника и премијера Латинске Америке, који нијесу подржали апсолутну доминацију империјалне САД у својим државама (последњи је био Уго Чавес). И сви су умрли од једне те исте врсте неизлечивог канцера! Колико „случајности“ у низу…
Ако се зна, а зна се поименично, колико је рецимо, брачни пар сатасниста Клинтонових, на разне начине ликвидирало 50 својих противника до двије хиљадите године (касније се тај број повећао на 70!), прилика је да се о томе поведу трезвене расправе , макар на нивоу тајанствених окултиста, са српским именом и презименом. О томе, међутим, нико у овом часу и не размишља…
Предпостављам да бар неки од посјетилаца овог Портала знају за судбину тима „69“, при Генералштабу ЈНА, састављеном од домаћих екстра сенса у оним критичним ратним годинама, чије се постојање и данас, из „дипломатских разлога“, доводи у питање, а који су бар покушали да се супроставе сличним моћним тимовима САД и још неких, нама непријатељских држава… Узгред, одавно није никакава тајна да слични тимови постоје и у Русији и другим моћним државама.
Захваљујући Вуду магији неких западних центара, почела је ликвидација људи који су чинили дио нашег тима „69“.
Ко се још сјећа ликвидација Смиље Вујановић, или Кларе Мандић, које су, по мом сазнању биле у већ споменутом тиму. И прве жртве. Нећу да помињем још нека имена из тог тима, који су, на овај или „онај“ начин одлазили са лица земље.
Организатор овог часног и патриотског подухвата, пуковник Светозар Радишић, правим је чудом, уз два инфаркта, остао у животу! Он ће вам, вјероватно, рећи да је тим 69, којим је руководио, – измишљотина.
Оно о чему потоњих година размишљам, јесте ликвидација, на разне начине, водећих српских интелектуалаца, да не кажем часних српских националиста. Мислим да је први страдао Предраг Драгић Кијук, оснивач Кантене мунди и патриоског покрета „Двери“. Његова погибија у наводној саобраћајнон несрећи између Ниша и Лесковца, иде на душу тамошњој српској Полицији, која је, нема бар за мене никакве сумње, обавила монструозни налог ЦИЈЕ 2.
Оно што ме посебно погађа јесу напрасне смрти тројице мојих сјајних пријатеља. Најприје, Милића од Мачве. Провели смо доста дана и ноћи у ратним данима с друге стране Дрине, на Палама и на Јахорини и он ми је дјеловао здравије од мене.
Да подсјетим само, Милић је, осим тога што је био генијални сликар, био и велики српски националиста, који је, у новије вријеме, први проговорио о Србима као старом, аријевском народу, чему су се прије пола вијека многи назови Срби подсмијавали!
Није много потрајало, а од рака грла су се разбољели Момо Капор и Драгош Калајић, уз Кијука несумњиво највећи српски интелектуалац новијег времена!
Мислим да су моја два пријатеља „добила рак“ на Озрену, 93. када су обукли униформе војске Републике Српске и придружили се српским борцима на положајима!`
Момо је за коју годину надживио свог великог пријатеља Драгоша, захваљујући неким Пријатељским швајцарским љекарима, али му, ипак, није било спаса!
Тако су са лица земље, у релативно кратком периоду, нестала четворица драгоцјених и часних српских националиста!
Помињем ово, уз дубоки лични, не само бол него и очај, знајући да сатанисти, на челу „новог свјетског поретка“, који се, Божјом вољом, на срећу озбиљно љуља, неће стати!
Технологија елиминисања „неподнобних“ толико је узнапредовала, да јој се данас тешко супроставити. Зато бих препоручио обезбеђењу Митрополита Јоаникија и Владике Методија, који су прави следбеници неумрлог Митрополита Амфилохија, да добро пазе на своје Владике, како их, не дај Боже, стигла судбина неколико челника СПЦ, који су, наводно постали жртве короне.
И кад смо већ код судбине наших духовника, не могу да не поменем и „прерану“ смрт Патријарха Гаврила Дожића, након дахауског вишегодишњег робовања, у Београду.
Његов претходник, патријарх Варнава Росић, несумњиво је отрован након „крвавих литија“ у Београду 1937. године, којима се суппроставио конкордату Стојадиновића са Ватиканом.
Оно што је још страшније и што се дуго није знало, јесте да су на Патријарховној „четрдесетици“ у Пљевљима, отрована и два његова рођена брата! (Иначе, за оне који нијесу знали, Росићи су поријеклом из Горње Мораче.)
Овај текст има само једну поруку: пошто смо видјели да сатинисти немају милости према Божјим људима, односно својим противницима, понављам још једном, морамо се потрудити да на сваки начин сачувамо праве следбенике бесмртног Митрополита Амфилохија, новог Митрополита Јоаникија, и владику Будимљанско – никшићког, Методија. И да се у свакој прилици помолимо Господу за њихово здравље! Без њих двојице неће бити ни Његошеве Црне Горе…
Јован Лакићевић/ИН4С