Џозеф Бајден је повукао војску из Авганистана тврдећи да има преча посла него да и даље у Кабулу безуспешно прави функционалну владу. Шта је тај пречи посао – није крио.
Мало је рећи да се америчка спољна политика окреће Кини. Од председника Бајдена, преко потпредседнице Камале Харис, до државног секретара Ентонија Блинкена – сви су усредсређени на Пекинг.
Према критичарима америчког интервенционизма, највећи неуспех интервенциониста био је тај што су превидели колико ће Кина ојачати док Америка ратује по Блиском истоку. Уколико је и стварно дошло до тог превида, он се сад убрзано надокнађује.
НЕМА ВИШЕ ОДЛАГАЊА: Иако је много књига и чланака последњих деценија написано о кинеском успону и неизбежном такмичењу између Вашингтона и Пекинга, то ривалство је „одлагано” због рата против терора. Познаваоци међународних прилика одавно су упозоравали да су најтрагичнији сукоби у историји човечанства избијали онда кад би се конфронтирале сила која се залаже за статус кво, што је сад Америка, и сила у успону или изазивач, што би била Кина.
Администрација Барака Обаме препознавала је овај изазов, али ипак није успевала да се посвети Далеком истоку онолико колико је хтела. Да би ојачао америчко присуство у југоисточној Азији, Обама је поручивао европским савезницима да ће морати да се мање ослањају на америчку одбрану, док је с бројним азијским земљама склапао трговински споразум. Тај споразум никад није заживео јер га је Обамин наследник Доналд Трамп одбацио чим је дошао на власт. Обамина влада је до краја остала посвећена рату против терора, чак је и повећала број војника у Авганистану и увела земљу у нове ратове, попут оних у Сирији и Либији.
Трамп је отишао корак даље ка истоку. Критиковао је смене режима и позивао спољнополитичку елиту да се усредсреди на Пекинг. Повео је земљу у трговински рат с Кином, забранио рад кинеског технолошког џина „Хуавеј” у Америци, притиснуо бројне друге земље да ураде исто и с талибанима договорио повлачење Пентагона из Авганистана. Иако је доктрина донета за време Трампа предвиђала да се Америка од Блиског истока окреће Далеком истоку, ствари су почеле да се убрзавају с Бајденом.
ОД „ХУАВЕЈА” ДО „АУКУСА”: Бајден је у августу повукао војску из Авганистана и прогласио крај ере ратовања против терора. Магазин „Форин полиси” је ове недеље сазнао да Стејт департмент знатно увећава број дипломата и стручњака који ће се бавити Кином. У Вашингтону и амбасадама широм света, нови службеници ће проучавати кинеску политику.
Недавно су Сједињене Државе с Великом Британијом и Аустралијом створиле безбедносни савез „Аукус” с циљем да зауздају кинеске амбиције у Индопацифику. Канбера ће уз помоћ америчке технологије направити подморнице на нуклеарни погон, које ће патролирати Јужним кинеским морем. У тим водама Пекинг се често конфронтира са суседима, америчким партнерима, због територијалних права. Иако је дуго била опрезна да не љути Кину, Аустралија је међу првима забранила „Хуавеју” да уводи 5Г мобилну мрежу. Како пишу тамошњи медији, Канбера се уласком у „Аукус” „кладила” на америчку победу.
Да би савезнике у југоисточној Азији задржао у америчкој „орбити”, Бајден је овог лета слао шефа Пентагона Лојда Остина, државног секретара Блинкена и потпредседницу Камалу Харис у Сингапур, Вијетнам, Индију и на Филипине. Док је Блинкен оптужио Кину да је све агресивнија код куће и у свету, Камала Харис је поручила партнерским земљама да могу да рачунају на Америку у случају да се сукобе с Пекингом.
ДАЈЕМ ТИ ПРЕДНОСТ: А како је ривалство почело? Да ли је, прогласивши крај рата у Авганистану, Бајден објавио „рат” Кини? Или је Кина објавила „рат” Америци кад је почела да гаји јаче регионалне, па и глобалне амбиције? Да ли је на помолу „азијски НАТО”? Хоће ли САД и Кина ући у рат због Тајвана? Да ли је југоисточна Азија, после западне хемисфере, постала ново „америчко двориште”?
Оваква питања су у јавности сменила дебату о потреби да се изгради демократија на Блиском истоку. Поједини амерички медији сматрају да се „пре више од једног века и за немачки раст мислило да је незаустављив, као што је данас случај с кинеским” или да у односима с Пекингом треба „говорити тихо и носити тарифе и носач авиона са собом”. Према извештајима кинеских медија на енглеском језику, оружани сукоб је могућ, али до њега вероватно неће доћи јер се „Америка плаши да уђе у рат с Кином”.
Док су ово писали, кинески медији нису навели да је америчка војска далеко надмоћнија од кинеске. Можда их је охрабрило то што је амерички генерал, начелник здруженог генералштаба Марк Мили обећао кинеском колеги Ли Цученгу да ће му „дати форе”. Како су легендарни амерички новинар Боб Вудворд (афера „Вотергејт”) и Роберт Коста из „Вашингтон поста” открили у новој књизи „Опасност”, Кинези су се при крају Трамповог мандата плашили америчког напада. Мили их је у тајном разговору, за који Трамп није знао, умиривао тако што је поручио генералу Лију: „Ако бисмо вас напали, јавио бих вам унапред. То не би било изненађење”.
Мили је веровао да је Трамп „луд” и способан да баци нуклеарно оружје или нареди рат с Кином, па је покушавао да спречи такав сценарио дајући тајна обећања ривалској сили. За Трампа је он „издајник”, али је за демократе херој.
Ни припреме за нови хладни рат с ривалском силом нису разлог да се престане с хладним „грађанским ратом”.
Јелена Стевановић/Политика