„Лажову не вјерују чак и онда кад даје часну ријеч да лаже.“ (Михаил Михајлович Зошченко, 1894-1958, руски писац и сатиричар)
„Лажи и крађа су сусједи.“ (Арапска пословица)
Мило Ђукановић је, 2007.године, добио кредит вриједан 1,5 милиона евра од лондонске филијале грчке „Pireus“ банке, захваљујући Душку Кнежевићу који је гарантовао за тај кредит. Тада су представници Ђукановићеве компаније „Capital Invest DOO“ јавно саопштили да је Кнежевић само „административно и технички“ био гарант за кредит, те да је Ђукановић новац за банкарску гаранцију (кеш колатерал) позајмио од неименованих „двојице пријатеља“. Они су новац пренијели на рачун Кнежевића који је имао пословни однос са „Pireus“ банком.
„„Capital Invest DOO“ је, након добијања кредита, купила акције „Прве банке“, (чији је номинални власник Ђукановићев рођени брат – М.Г.) које су даље (накнадно?! – М.Г.) биле заложене као колатерал код „Pireus“ банке, када је положени депозит ослобођен…“, наведено је у јавном саопштењу те компаније.
Душко Кнежевић је казао да су Ђукановићу пријатељи из послова транзита цигарета помогли да објезбиједи средства за колатерал. А Ђукановић је, 2013.годне, у Скупштини Црне Горе, казао:
„Кредит „Pireus“ банке добио сам као грађанин…јер тада нијесам био премијер, по регулама које важе у том правном систему у којем послује банка која ми је дала кредит. Тај кредит сам вратио, направио профит и платио порез…Нема никаквог депозита од милион и по…Постоји у пословном свијету нешто што се тиче пословног морала, озбиљности и угледа.“
Преко тог кредита Ђукановић је легализовао свој први милион. И он и представници црногорских институција су крили да је гаранција за тај кредит добијена уз помоћ Кнежевића.
Како су јављали медији, Ђукановић је, 11.јула 2007.године, на име своје фирме „Capital Invest DOO“,добио кредит од 1,5 милиона евра од лондонске филијале грчке „Pireus“ банке. Давање кредита је омогућила Кнежевићева компанија „Comsel Limited“ са Кипра, која је положила кеш депозит (колатерал) у висини кредита. Тог дана су потписана два уговора. Први уговор, о кредитној гаранцији, потписан је између филијале „Pireus“ банке у Лондону, као даваоца кредита и фирме „Comsel Limited“, као даваоца гаранције. Значи, Ђукановић је добио кредит само зато што је Кнежевићева фирма са Кипра у „Pireus“ банци положила готовински депозит од милион и по евра.
Истог дана, потписан је и други уговор о кредиту од 1,5 милиона евра, између филијале „Pireus“ банке у Лондону, као кредитора, и фирме „Capital Invest DOO“, из Подгорице, као корисника кредита, и Мила Ђукановића, као гарантора – власника фирме. Ђукановић је уговор потписао и испред своје фирме и у своје име и није желио да открије јавности који „пријатељи“ су за њега заложили депозит у висини добијеног кредита.
На питање одакле му имовина којом је гарантовао за кредит, Ђукановић је одговорио:
„Током државних послова остварио сам бројна познанства и није ми представљало проблем да добијем кредит респектабилних иностраних банака“?!
Овај кредит Ђукановић је искористио да, у поступку докапитализације „Прве банке“, чији је далеко највећи акционар био његов рођени брат, купи акције те банке. Ђукановићев брат је, својевремено, купио малу, локалну „Никшићку банку“, која је захваљујући привилегованом положају на финансијском тржишту и великим депозитима државе и јавног сектора, прерасла у велику банку. Медији су дуги низ година износили озбиљне оптужбе да се и преко те банке пере новац, прије свега, од шверца цигарета.
Мило Ђукановић је, преко „Capital Invest“-a, 3.августа 2007.године, по цијени од 127 евра, купио акције Прве банке. За куповину 11.657 акција плаћено је 1.480.439 евра.
Чим је Ђукановић постао акционар, цијена акција „Прве банке“ почела је вртоглаво да расте. Већ након двадесетак дана, вриједност једне акције те банке била је 334 евра! Према прописима, „Прва банка“ је била котирана на А листи „Монтенегро берзе“ и цијена њених акција није могла имати дневни раст већи од 10 одсто. Међутим, раст вриједности акција је, готово сваког дана, достизао ту горњу границу, а често се дневно трговало само по једном акцијом, очито да би се „надувавалa“ вриједност акција.
Цијене акција „Прве банке“ које је Ђукановић купио за око милион и по евра вртоглаво су расле, па је, већ у октобру 2007. године, њихова укупна вриједност била 6,9 милиона евра?!
Годину дана након што је подигао кредит, Ђукановић враћа дуг „Pireus“ банци. И то тако што продаје 2.540 акција „Прве банке“, по фантастичној цијени од 610 евра по акцији, за укупно нешто мање од 1,55 милиона евра. Неколико дана након што је Ђукановић продао дио акција „Прве банке“ раст њихове вриједности на берзи престаје. У априлу 2013.године, он продаје преостале акције, по појединачној цијени од 102 евра. И тако „зарађује“ први милион. Само четири дана раније, цијена једне акције „Прве банке“ била је само 76 евра.
Ђукановићева фирма је добијени износ од продаје акција орочила код „Прве банке“ са годишњом каматом од око 50 хиљада евра. То је био једини приход те фирме.
Наведено изазива основану сумњу да је Мило Ђукановић користио привилеговани положај у породичној банци и на берзи хартија од вриједности, те да је постојала организована група са задатком да „надувава“ вриједност акција Прве банке, тако да је акције своје фирме продао, у оптималном тренутку, по готово петоструко већој цијени од оне по којој их је купио?!
По тада важећем Закону о хартијама од вриједности, Комисија за хартије од вриједности је била надлежна и за „предузимање мјера вршења контроле…ради спречавања злоупотреба на тржишту хартија од вриједности“. Овим Законом је било прописано да ниједно лице које послује са хартијама од вриједности…не може у пословању хартијама од вриједности користити сазнања о „необјављеним информацијама које могу дати предност у односу на друге учеснике у трговини хартијама од вриједности“ и „информацијама које могу, уколико се објаве, утицати на цијену хартија од вриједности (повлашћене информације)“.
Овакве злоупотребе представљале су и данас представљају прекршај правила трговања хартијама од вриједности, односно финансијским инструментима, који повлачи високу новчану казну.
Из „Capital Invest DOO“ су, 2019.године, саопштили да су „кредибилност и углед“ Мила Ђукановића били пресудни за добијање кредита…код „Pireus“ банке и „да је постојало повјерење „Pireus“ банке у кредибилитет клијента, јер му, је након давања кредита, остављен рок од 45 дана за гаранције…Након 17 дана од добијања кредита, 2. августа 2007. године, купљене су акције Прве банке које су у наредном периоду (значи, тек накнадно?!) послужиле као гаранција за кредит…Кредибилитет и углед оснивача фирме „Capital Invest“ (био је) пресудан за добијање овако повлашћених услова у овом кредитном аранжману…“
Међутим, у јавности су изношени подаци да су компаније Ђукановићева „два пријатеља“ и Душка Кнежевића са Кипра закључиле привидни – симуловани правни посао, односно лажни уговор о инвестирању, те да је добијени новац, од посла са цигаретама, Кнежевићева компанија искористила за другу намјену, као кеш колатерал Ђукановићу за добијање кредита од лондонске филијале „Pireus“ банке.
Медији су саопштавали и да је новац од шверца цигарета депонован у оф-шор банке на Кипру, те да се „прање новца од тог шверца обављало преко рачуна у Швајцарској са којих је новац упућиван у Црну гору, затим се коферима односио на Кипар, а затим прослеђиван у Лихтенштајн…“ Новац је на Кипру полаган на рачуне особа блиских црногорском режиму. И већина „инвестиција“ је у Црну Гору долазила са Кипра и из других оф-шор дестинација.
Главни специјални државни тужилац је, 2019.године, неосновано одбацио чињенично и правно утемељену кривичну пријаву МАНС-а против Мила Ђукановића и других за кривично дјело прања новца на организован начин.
У члану 268 (Прање новца), тада важећег Кривичног законика („Службени лист РЦГ, број 70/2003 и 47/2006),било је прописано:
„(1) Ко путем банкарског, финансијског или другог привредног пословања прикрије начин прибављања новца или друге имовине за које зна да су прибављени кривичним дјелом, казниће се затвором од шест мјесеци до пет година…
(3) Ако износ новца или вриједност имовине из ст.1…овог члана прелазе четрдесет хиљада евра, учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година.
(4) Ако је дјело из ст.1…овог члана извршило више лица која су се удружила за вршење таквих дјела, казниће се затвором од три до дванаест година…
(6) Новац и имовина из ст.1…овог члана одузеће се.“
Истовјетне казне за ово кривично дјело прописане су и сада важећим Кривичним закоником.
Зашто у вези поријекла новца који је послужио као гаранција за кредит код филијале „Pireus“ банке у Лондону, треба вјеровати Душку Кнежевићу, а не Милу Ђукановићу и саопштењима његове компаније?
1) Кнежевић је дуги низ година био приватни банкар Ђукановића и ДПС-а и непосредно је, лично или преко својих фирми у иностранству, учествовао у свим „осјетљивим“ банкарским операцијама за њихов рачун. Такође, Кнежевић је, 2005. и 2006.године, био потпредсједник филијале „Pireus“ банке у Београду.
2) У Великој Британији и Лондону ,као свјетској финансијској престоници, у којој важе строги британски прописи, а тада су важили и прописи ЕУ, који се односе на пословање банака, једноставно није могуће да неко добије кредит на „кредибилитет и углед“ без чврстих гаранција осигурања на дан потписивања уговора, да ће кредит бити враћен. Велика Британија је држава са вишевјековном банкарском традицијом, а и „Pireus“ банка постоји још од 1916.године.
Ђукановићев примјер показује да, када имате своју банку, те утицај или контролу над Централном банком, Комисијом за хартије од вриједности односно за тржиште капитала, ревизорским институцијама (агенцијама), тужилаштвом и судством можете стећи милионско богатство готово преко ноћи!
Аутор је дипломирани правник са адвокатским испитом и дипломирани економиста
Милан Гајовић/ИН4С