У ишчекивању…

Колико год нормалан црногорски човјек хтио да се откачи од ове тешко подношљиве црногорске политичке рашомонијаде, и да се посвети свом прилично ојађеном пословном, или породничном животу, не иде. Јер, Црногорци су (мислим на заједничку нам државност) политички људи. Можда више него ико на овим нашим европским просторима. Одвајкада. Не знам да ли је то добро, или лоше, али је то наш, изгледа, судбински усуд.

Мојим земљацима је, одвајкада, главно занимање – политика. Некада је то била „свјетска“, а сада је на нашу заједничу жалост ( и несрећу) домаћа.

Говорим ово да бих себе оправдао у вишемјесечним колебањима – да ли, уопште, на овом часноим Порталу, да се бавим тзв политичким питањима, кад се тиме увелико, поодавно, баве најмоћније обавјештајне службе западног свијета. И када нам оне, практично, пројектују политичку судбину, још од кад су актуелног Поглавника принудиле да им преда планове за одбрану земље 1998. године…

Све је после тога ишло својим уобичајеним издајничким током. И ту појединац готово да нема никакве шансе.

Од тада је, некад витешка Црна Гора, постала протекторат Запада. И данас је, можда више него прије 20 година. Вазалска, марионетска државица.

Знао сам то, наравно, и приликом потписивања оне „побједничке“ /само не знам чије) тројке“.. чувеног Споразума, након избора у августу. Данас је то, ваљда, јасно и последњем политичком пустокласу у Црној Шуми!

Па није, ваљда Атлантистима стало до Црне Горе и њене демократије и, не дај Боже, просперитета и приближавања Европској унији у нестајању…

Два су кључна разлога њиховог занимања за ову политичи ( и економски) погубљену назови државу. Први је – онемогућавање било каквог руског утицаја на овом подручју Балкана, поготово приступ бродова њеним лукама. Зато је Црна Шума, прије пет година, брже-боље уписана у НАТО.

А други је, оно што је за све нас, њене држављане, много опасније – активирање његог католичења по ватиканско-старчевићевом плану од прије 15о година, о стварању „Католичког бедема на Јадрану…

Томе се, од прије тридесетак година придружио и план Збигњева Бжежинског ( по чијем пројекту су разбијени и СССР и Југославија) да је на реду – нестанак Православља.Мислим да је и наш Поглавник жртва те неостварене идеје! И да је, понајприје због тога, од његових налогодаваца, пуштен низ воду, јер његов антицрквени закон није прошао.

И није проблем што су у том пројекту унијаћења, па брзометног католичења Црне Горе, од Штедимлије, Дрљевића, до Никчевића , Брковића, Радоњића… и Ђукановића, учествовали многи ондашњи и овдашњи Црногорци (тзв Дукљани, прије свега).

Ту спада и присилно одвајање Црне Горе од Србије (за шта су живјеле и гиунуле најбоље генерације Срба и ЦрногорацаГ) , него што је то био најновији увод Атлантиста у разбијање Православља. И истребљења Срба (сад се увелико зна о вајкадашњим њемачким и енглеским плановима) са лица земље!( Ову тему остављам већим зналцима од мене, мада сам и сам, на овом часном Порталу, о томе понешто рекао.)

Због тога ми и ово најновије батргање црногорског премијера да формира „реконструисану“, а изнова вазалну Владу, не обећава ништа добро на сваки начин измученој Црној Гори. Погототово ако умјесто челника Коалиције коју је (на њену несрећу у изборима предводио) предложи неке трећеразредне „експерте“, њему склоне послушнкике, држећи се диктата Уре и Енглеске амбасаде, односно око ње окупљених обавјештајних планера.

Пошто знам како је у критичној ноћи између 4. и 5. децембра, када је хиротонисање новог Митрополита на Цетињу ипак одржано, наивно купљена наклоност челника ДФ, да отписани премијер остане премијер(!), (по савјетима с поља) . просто сумњам да ће се у његовој перцепцији прилика у Црној Гори ишта промијенити, и , уопште, немам недоумице око исхода око ове најновије конусултативно- изборне лакрдије. Дај Боже да нијесам у праву!

Уосталом, чућемо ускоро предлоге премијера.

Јован Лакићевић/ИН4С