Поздрављам онога поноситога и стаситога Чевљанина који се није „повлачио по поду“, али јесте се пацовским каналима, цијевима, подморницама и потпалубљима провлачио и гмазао и пузио, не би ли ко глодарска штеточина унио у неки подрум и трезор, у дубини дјевичанског пакла, иметак који је отео.
Поздрављам ону подигнуту обрву која није цјеливала Мошти нетрулежне, али јесте тајно цмиздрила, слинила и молила глобалне судије да буде поштеђен, а заузврат ће им испоручити претпостављенога му Слободана и све оне које је послао у „свети рат за мир“. Поздрављам онога дичнога који није кусио никада Правду из опште Кашичице, али се ваља у брлогу трулих рачуница из којих излази обријан, али глибав, напудерисан, али труо, подшишан, али запуштен, одморан, али неиспаван, богат али презадужен.
Поздрављам онога којем се стране дипломате смију иза леђа: стасит ли је, провидан ли је!
Поздрављам ону бритку наочитост која није, не дај Боже, љубила поповима руке, но гледала како да им их „откине“, не би ли прикучио како благо Божије и манастире и љетњиковце светога Петра претворио у коцкарнице и камена обиталишта краљица ноћи. Није он никада ни цвилио ни молио, умио је тај честити, осорни, поносити и отворени, експлицитни Катуњанин да потури ону потирачу што се крије и „каје“ по Београду, не би ли ко Друшко из Млетака преварио и светога Митрополита и светога Патријарха. Никада он није, свугдје је он био јак и храбар и поносит, али је знао ко дрвосјеча да подрани мамуран у шуму и на ноге Митрополиту да донесе Бадњак, иако је некрштен, иако не зна ни ко је Бадњак, иако презире и Звијезду и Мудраце са истока!
Никада се он није понизио пред Господом да би га Бог узвисио пред људима, не крије он то. Штавише, дичи се, дика наша. Колишни је Макрон и Наполеон поред њега, благош нама.
Поздрављам онога који се пред људима градио и глумио величину, који се надимао и чепурио пред онима који су се одрекли свега.
Поздрављам среброљупца који је чикао Онога који се завјетовао на сиромаштво, фаталног шмекера са позиције моћи институција који се спрдао Ономе који се завјетовао на девствјеност, самовољни и дрски се спрдао монашком завјету послушности. Поздрављам ту храброст која је покушала да проћера црнорисце из Црноризнице и исели народ из своје државе, како ништа више не би морао да дијели са њим: ни воду, ни ваздух, ни сунце. Поздрављам ону алу којој свега мало. Нека је река’, све баста ономе Црногорцу са образом од ђона.
Божидар Ровчанин/ИН4С