Поред тога, МиГ-35 има уграђену електронику за очување ваздухопловне надмоћи против ловаца четврте и пете генерације, као и осигурање прецизних напада на земаљске циљеве у свим временским условима, ваздушно извиђање са оптичко-електронском и радарском опремом те вођење вишенаменских мисија. Авион има и могућност додатних резервоара за гориво, бољу антикорозивну заштиту, знатно смањен одраз на радару и четвороструки систем управљања fly-by-wire. Једина непознаница је цена коју би Аргентина платила за 12 примерака овог ловца 4++ генерације.
Аргентина и Русија досад су двапут војно сарађивале: 2010. године, када је Буенос Ајрес од Москве набавио два хеликоптера Ми-171Е за потребе антарктичких истраживања, те 2018. године, када су руски стручњаци помагали у потрази за несталом аргентинском подморницом ARA San Juan са 44 члана посаде.
Долазак руских борбених авиона у Аргентину био би само наставак већ раније склопљених послова Москве са Бразилом, Колумбијом, Еквадором, Никарагвом и Перуом, државама које су се оријентисале на руски оклоп и пешадијско наоружање, те Венецуелом, земљом која је купила 22 примерка суперманеварских ловаца Су-30МКВ, а који су према непотврђеним изворима, уз тренажне авионе Jak-130, такође понуђени Аргентини. У игри је и Мексико, чији социјалдемократски председник Андрес Мануел Лопез Обрадор размишља о набавци 50 руских хеликоптера и то након што је због штедње отказао куповину осам војних хеликоптера од САД, свог главног безбедносног партнера. Кубу, као сталног руског партнера, не треба посебно спомињати.
Русија је наиме искористила талас левичарских влада на челу бројних земаља латиноамеричких држава и продала оружје вредно десетак милијарди долара на тржишту које чини десет одсто укупног светског тржишта војне технике и наоружања. Ако би се наставио тренд раста потражње за руским оружјем, озбиљно би се нарушили односи снага на континенту који је традиционално везан за набаву оружја америчке производње па је сасвим сигурно да се неће дуго чекати на одговор Вашингтона.
РТВ