Mинистар спољних послова Сергеј Лавров изразио је уверење да је Покрет несврстаних способан да се успешно одупре покушајима да се архитектура која је усредсређена на УН замени концептом „поретка заснованог на правилима“.
Данас је у Београду почела конференција посвећена првом самиту Покрета несврстаних 1961. године.
Лавров је рекао да очекује да ће данашњи самит послати јасан сигнал у име већине земаља света да не постоји алтернатива изградњи међудржавне комуникације на принципима једнакости, укључујући у интересу ефикасног решавања бројних проблема нашег доба са централном координационом улогом УН-а.
„Русија, као и чланови Покрета несврстаних, сматра да су текући напади на Повељу УН-а деструктивни и опасни, као и покушаји да се архитектура усредсређена на УН замени концептима који нису укључиви, као што је тзв. поредак заснован на правилима, који се, у ствари, заснивају на двоструким аршинима и ризикују да нас врате у еру политике неоколонијалног блока и линија поделе“, рекао је Лавров говорећи на годишњици Покрета несврстаних у Београду.
„Уверен сам да је Покрет својим солидарним акцијама способан да се успешно одупре таквим покушајима и одбрани идеале садржане у Повељи УН-а“, нагласио је он.
Узајамно поштована сарадња између Русије и чланица Покрета несврстаних на Генералној скупштини УН јасно сведочи о сагласности приступа многим питањима на глобалној агенди – од супротстављања нелегитимним једностраним санкцијама до борбе против тероризма и заштите људских права, нагласио је Лавров.
„Надам се да ће статус Русије као посматрача додатно повећати ефикасност нашег заједничког рада, међусобне подршке и координације акција у одбрани начела међународног права у интересу демократизације међународних односа“, рекао је министар.
Покрет несврстаних настао је током Хладног рата на Београдској конференцији у септембру 1961. године. Укључивао је државе које не желе да се придруже НАТО блоку или Варшавском пакту, посебно Југославију (у то време), Индију и Египат. Сада Покрет укључује 120 земаља које су одбиле да учествују у војним блоковима, као и 17 држава и десет међународних организација које имају статус посматрача при тој организацији.
Восток