Покренута иницијатива за поновно подизање споменика монарху убијеном у Марсељу. – НВО „Монтенегро интернационал” тражи да Дечанска улица понесе име терористе ВМРО-а Влада Черноземског.
Иницијатива поднета локалној управи престоног Цетиња да се врати, то јест подигне споменик краљу Александру Првом Карађорђевићу, као једином краљу рођеном у граду под Ловћеном, одушевила је бројне грађане у том граду, а још је већа јавна подршка у другим крајевима Црне Горе.
Краљ Александар Карађорђевић рођен је 17. децембра 1888. године на Цетињу, као четврто дете кнеза Петра Карађорђевића, будућег краља Србије и Краљевине СХС, и Зорке Петровић Његош, кћерке црногорског књаза Николе.
Када се с одушевљењем огласио већински православни народ поручујући да је враћање споменика Александру дуг према унуку књаза Николе Петровића и обавеза сваког часног Црногорца, уследила је неочекивана иницијатива НВО „Монтенегро интернационал” упућена локалном парламенту да се Дечанска улица на Цетињу преименује у улицу Влада Черноземског. Реч је о бугарском терористи Величку Димитрову Керину, припаднику ВМРО-а, који је 9. октобра 1934. у Марсељу убио југословенског краља Александра Првог Карађорђевића.
Мало ко би поверовао да се улицама дају имена терориста и убица, а још мање да неко може то да чини из следећих мотива, како их је образложила НВО „Монтенегро интернационал”.
„Без улажења у историјске дубине, а уз осврт на потоња дешавања на Цетињу, ствара се потреба да се из културно-историјске слике црногорске престонице избрише свака асоцијација на српске митове и српску доминацију, те да се из заборава и скрнављења њихове улоге у борби против српских злочина извуку и рехабилитују хероји који су живот дали за очување имена своје домовине и свога народа”, пише у образложењу ове НВО.
Додаје се: „Овим гестом именовања улице по Владу Черноземском, Црна Гора, односно Цетиње, ојачаће везе с пријатељским македонским и бугарским народом, те свим народима који су били жртве српског терора и атака на територије, културе и идентитет несрпског становништва на простору Краљевине Југославије.”
„За њих је то начин и да се ’избришу трагови тровања историјским фалсификатима који желе Црну Гору да вежу за косовски мит и манастир Дечане’. Черноземски се квалификовао да добије улицу на Цетињу зато што је убио ’Ацу паликућу’, гробара црногорске државности и наредбодавца белог терора над црногорским народом, након и током српске окупације 1918. године”, невероватна је порука НВО познате по фалсификовању историјских истина из вишевековних братских односа Црне Горе и Србије.
Да на Цетињу одавно нема места српској историји и обележјима, говори и чињеница да је уклоњена и табла са именом Вука Караџића, а уместо ње улица је добила име Исландска, по првој држави која је признала обнову црногорске државности.
Пре десетак година предлог Српског националног савета (СНС) о обнављању споменика Александру Карађорђевићу на Цетињу дочекан је у црногорској престоници „као покушај понижења и морални шамар Црној Гори”.
Из кабинета тадашњег градоначелника Цетиња, Александра Богдановића, саопштено је да предлог СНС-а „нема утемељење у историјским чињеницама”, а са „тим је сагласна и убедљива већина грађана Цетиња” и да такву иницијативу СНС треба да проследи „Београду јер у њему нема споменика Александру”.
СНС је тада упутио захтев Скупштини општине Цетиње и Министарству културе за обнову спомен-обележја Александру Карађорђевићу тако што би се на згради српског посланства најпре поставила плоча која би сведочила да је ту рођен први ујединитељ Јужних Словена, „а након тога би био пронађен и враћен исти онај споменик који су фашисти оборили у ноћи између 20. и 21. јула 1941. године или његова реплика”.
Споменик Александру био је изливен у бронзи и постављен на гранитно постоље висине четири метра, био је висок девет метара, а урадио га је познати вајар Иван Мештровић.
Сада је портал „Ин4с” поново поднео иницијативу за обнову споменика Карађорђевићу и од локалне власти дочекан је као „нова српска провокација”.
Чему такав однос цетињских власти, чуди се и бивши градоначелник Цетиња и публициста Јован Маркуш, који подсећа:
„После убиства краља Југославије Александра Карађорђевића, 9. октобра 1934. у Марсељу, у непосредној близини родне куће на Цетињу био је подигнут 1937. године споменик краљу Александру, рад вајара Ивана Мештровића.
Споменик су за време окупације Црне Горе 1941. срушили италијански фашисти, а велики мермерни постамент остао је дуго година после Другог светског рата на платоу, негде до краја шездесетих година, када је растављен и смештен у двориште манастирског конака, садашње Биљарде. У историјском, културолошком, али и туристичком контексту, споменик једном од највећих Цетињана, краљу Србије и СХС, у његовом родном месту, био би прави потез цетињске локалне управе.”
Новица Ђурић/Политика