То да су локални избори у Северној Македонији важни попут парламентарних потврдили су прелиминарни изборни резултати, који владајућој коалицији не дају велику наду уочи другог круга који ће се одржати 31. октобра. Резултати које су објавиле партије не обећавају доминацију владајуће коалиције коју предводи СДСМ, а чији је лидер премијер Зоран Заев. Штавише, македонски портали прогнозирају дебакл СДСМ-а и победу ВМРО-ДПМНЕ, а то би се свакако одразило на однос политичких снага на националном нивоу.
Али, за сада су обе коалиције прогласиле победу, хвалећи се освојеним бројем градоначелничких и одборничких места. Према до сада објављеним резултатима ВМРО-ДПМНЕ је освојио 22 градоначелничка места, док је СДСМ освојио девет.
Обе партије најављују изборну победу у Скопљу. Државна изборна комисија, након пребројаних 82 одсто гласачких листића, објавила је следећи резултат: независни кандидат Данела Арсовска, подржана од партије ВМРО-ДПМНЕ, има 37,28 одсто гласова, док је актуелни градоначелник Петре Шилегов освојио 34,96 процената. Такав тесан резултат уноси неизвесност и немир у штабове политичких партија, а посебно владајуће коалиције.
Ипак, треба имати на уму да су из политичког блока, који на националном нивоу предводи СДСМ, многе партије наступале самостално, као што су то учинили ДОМ и Либерална партија. Заев, како је истакао, очекује да се у другом кругу придруже кандидатима његове партије и гласају за СДСМ. Тако усмерени и обједињени гласови македонском премијеру ипак дају наду да ће 31. октобра, по бројању бирачких листића, бити лепших вести за његове присталице него што је то било у недељу увече.
Међутим, чак и да ВМРО-ДПМНЕ и после другог круга локалних избора остане на освојена 22 градоначелничка места и с већином одборника у 80 општина у Северној Македонији, тај резултат ће бити озбиљан показатељ да Заев мора хитно да предузме нешто конкретно и радикално. Опозициони лидери партија ВМРО-ДПМНЕ и Левице, Христијан Мицкоски и Димитар Апасиев, изјавили су да се може дискутовати о новој парламентарној већини у Собрању, или о ванредним парламентарним изборима у држави.
Посланичка већина у овом саставу парламента може се променити ако коалициони партнери, као што су Беса, Либерална партија или ДОМ, виде свој интерес у ономе што им владајућа коалиција СДСМ и ДУИ не може понудити. Подсетимо да је скупштинска већина веома танка. Парламент броји 120 посланика, а тренутну већину чине 62 посланика.
Може се рећи да је до овакве ситуације премијера Заева довела политика Европске уније, која није изашла у сусрет Северној Македонији након Преспанског договора, када је чак и промењено име државе како би се превазишао вишедеценијски спор с Грчком. Тада је на сцену, као чланица ЕУ, ступила Бугарска и Софија је, оспоравајући македонски идентитет и језик, у последњом тренутку спустила рампу и до даљег блокирала Скопље на прокламованом европском путу.
Жељко Шајн/Политика