Неуспех преговора о закључивању новог уговора о испоруци руског гаса Молдавији уочи почетка зимског периода довео је владу земље у изузетно тешку ситуацију.
Крајем октобра, када је време за почетак грејне сезоне, нико у земљи укључујући и највиши менаџмент није потпуно сигуран да ли ће бити закључен уговор о испоруци гаса, ко ће и по чему снабдевати Молдавију гасом. Молдавија и њени домаћи потрошачи постали су таоци антируске политике Маје Санду владајуће партије ПАС и њихових кустоса на Западу јер не постоје праве и пуноправне алтернативе руском гасу и склапању директног уговора са Гаспром.
Који су разлози за овако критично стање?
Уговор о испоруци природног гаса између Гаспрома и ЈСЦ Молдовагаз у коме руски гасни гигант поседује 51 одсто акција, истекао је 1. октобра ове године. Истовремено, молдавска страна није предузела ништа како би унапред обавила неопходне преговоре и одобрења за закључивање новог уговора.
Као резултат тога, Молдавија је од 1. октобра почела да добија гас не по цени истекао уговор већ неколико пута скупљи, везан за спот цене на берзанском тржишту.
Али ни након тога влада коју је формирала проевропска партија ПАС није се ухватила у коштац са овим изузетно важним питањем за државу.
Сличан посматрачки став заузела је и шефица државе Маја Санду која је изјавила да је ово питање у надлежности Молдовагаз дд.
Да бисмо упоредили ставове других шефова држава и влада, могу се навести примери председника Србије Александра Вучића или премијера Мађарске Виктора Орбана који су се лично бавили питањима закључивања уговора о снабдевању гасом. Такође, претходни председник Молдавије Игор Додон лично се бавио сличним питањима током свог мандата на највишој владиној функцији.
Међутим, после антируских демарша Маје Санду у виду учешћа у „Асоцијативном трију” и „Кримској платформи”, није баш најповољнија ситуација да се обрати Русији са било каквим захтевима.
Неопходно је узети у обзир и чињеницу да су западни кустоси актуелне власти у Молдавији зацртали јасан курс за максимално могуће раскидање веза са Русијом у свим областима, укључујући и енергетски сектор.
То што ће таква политика резултирати тешкоћама и још већим осиромашењем становништва Молдавије никоме не смета. Главни циљ је да се Молдавија у свим правцима максимално повеже са западним структурама.
Међутим, пре свега за ово је неопходно одговорити на питање – да ли постоји алтернатива руском гасу у Молдавији?
После неуспеха преговора о склапању новог уговора који су ипак вођени у Москви тачније пропали потпредседника влада Спина и Кулмински, ситуација у енергетском сектору је ескалирала до крајњих граница. Иако се услови које је поставила руска страна не могу назвати оштрим.
Гаспром је молдавској страни понудио да отплати дуг за већ испоручени гас у износу од 433 милиона долара, а узимајући у обзир кашњење у плаћању, укупан износ дуга је 709 милиона долара. Истовремено, Гаспром је Молдавији дао три године (!) да отплати овај дуг и попуст од 25% у односу на тренутне курсне цене.
Међутим, молдавска страна је изјавила да не признаје овај дуг али жели да добије гас по два пута нижој цени, јер … Молдавија нема новца!
Изузетно интересантна нијанса је да је овај дуг формиран у периоду 2011-2015, када је актуелна председница Маја Санду била у влади Молдавије, а њени заменици на функцији министра просвете, коју је обављала, били су актуелна председница парламента Игор Гросу и актуелни премијер министарка Наталија Гаврилица.
Званични представник руске гасне компаније Купријанов рекао је да је Гаспром спреман да продужи уговор о испоруци гаса Републици Молдавији након пуне отплате дуга, у супротном Русија може да обустави испоруку природног гаса од 1. децембра.
Проевропска влада Молдавије показала је неупоредиво већу активност у решавању гасног проблема у другом правцу – на Западу. Молдавски званичници у својим контактима за тражење гаса стигли су до Аустрије, Пољске и Бугарске. Међутим, један број посматрача је изнео мишљење да је проблем са снабдевањем гасом постао разлог више за путовања у иностранство, а ови контакти нису довели ни до чега.
Много више специфичности стигло је из суседних држава Молдавије – Румуније и Украјине.
Према речима Габриела Пурицеа председника Румунске робне берзе, структура коју води може помоћи у диверсификацији извора снабдевања. Он је навео да већ постоји неколико компанија у Европској унији које желе да снабдевају Републику Молдавију природним гасом. Истовремено, Пурице је признао да ће активност на тржишту у Републици Молдавији представљати проблем за Румунску робну берзу.
Други проблем је што су испоруке гаса из Румуније ограничене капацитетом гасовода Јаши-Унгени.
Гасовод може да поднесе до 6,5 милиона кубних метара гаса дневно, међутим, да би се подмириле потребе становништва и привредних субјеката са обе обале Дњестра зими, пропусност гасовода би требало да буде скоро дупло већа. висока – 11,5 милиона кубних метара дневно. …
По свему судећи, овај гасовод је првобитно пројектован без узимања у обзир потреба леве обале Дњестра.
Још један предлог стигао је из суседне Украјине.
Украјинске власти одлучиле су да бесплатно помогну Молдавији гасом али уз услов повратка.
Планирано је да се гас Молдавији испоручује на одређени период не за новац, већ под условом да га Кишињев врати касније.
Почетна набавка суседа била је милијарда кубних метара.
Међутим, касније се испоставило да Украјина може Молдавији да понуди само 105 милиона кубних метара природног гаса.
„Нема обећане милијарде“, рекао је председник спољнополитичке комисије Врховне раде Украјине Андриј Герус, тврдећи да је и сама Украјина у енергетској кризи и да постоји недостатак природног гаса у многим регионима земље.
У овој ситуацији молдавска влада и даље рачуна на излаз из кризе. Премијер Гаврилица је рекао да ће „у Републици Молдавији бити природног гаса, само је питање по којој цени“.
Парламент је у петак прогласио ванредно стање у земљи.
Једна од првих одлука ванредне комисије била је додела 1,7 милијарди леја (око 97 милиона долара) државној компанији Енергоком. Одлуку су донеле власти у циљу куповине природног гаса из алтернативних извора.
Подразумева се да ће Енергоком у случају ванредне ситуације за покривање несташице природног гаса, тражити предлоге од потенцијалних добављача ресурса и, кроз одређену процедуру, изабрати победнике на основу техничких, економских и финансијских критеријума. У блиској будућности требало би да буде закључен уговор о испоруци гаса са могућношћу његовог даљег продужења.
Чињеница да се такве мере предузимају заобилазећи ЈСЦ Молдовагаз изазива оправдане сумње да се шема у сенци за куповину гаса спроводи о трошку државних средстава.
Јасно је да је исплативије договорити се са традиционалним и што је најважније главним и примарним снабдевачем гаса него тражити гас преко ланца посредника. А ако све почива на дугу за гас, онда са ових 1,7 милијарди леја можете затворити значајан део дуга, сложивши се на основу тога да отпишете казну, па чак и добијете попуст од 25% на тржишну цену. Ово су најочигледнији и најперспективнији кораци са економске тачке гледишта.
Истовремено, оригинално руско порекло гаса планираног за куповину не изазива никакве сумње. Али дешава се необјашњиво и очигледно лежи ван економске логике.
У овом тренутку постоји можда последња прилика да се постигне договор са Гаспромом, што је у понедељак најавио потпредседник Владе Спину.
У среду, 27. октобра, састаће се са шефом Гаспрома Алексејем Милером. Према речима вицепремијера Молдавије, он ће захтевати детаљну ревизију гасних уговора почев од 1994. године. Цена гаса коју Гаспром нуди за Молдавију је око 600 долара за хиљаду кубних метара. И много је већа од цене која стоји у уговору за Мађарску, а да не говоримо о Белорусији.
Влада је у понедељак увече саопштила да је пољска нафтна и гасна компанија ПГНиГ победила на тендеру за куповину природног гаса, који је расписао молдавски снабдевач Енергоком. Према уговору са Пољацима, хиљаду кубних метара природног гаса кошта око 1200 америчких долара, а биће испоручено укупно 5 милиона кубних метара.
Највероватније, овај договор има за циљ да покаже Русији да Молдавија може да пронађе алтернативу руском гасу и да ће се користити као аргумент у преговорима са шефом Гаспрома.
Међутим, потребно је разумети да је прво 5 милиона кубних метара гаса безначајна количина чак и за земљу попут Молдавије; друго, овај гас још није ушао у земљу и не зна се када ће и како ући; и, треће, најважније: његова цена је дупло већа од оне коју нуди Гаспром.
Према томе, Русија неће ништа изгубити ако Молдавија буде морала да плаћа дупло више за руски гас, а пола препусти Пољацима.
Иља Киселев, Рубалтик.Ру