Пољска се поново нашла у кругу непријатеља. Штавише, против Пољске је покренут Трећи светски рат у пуном обиму и офанзива се води и са Истока и са Запада.
Па са истока је јасно – агресивна Русија и диктаторска Белорусија, армија миграната која јуриша на пољску границу, Калињинградску област, начичкана искандерима усмереним на Варшаву, Бјалисток и Бидгошч – ту нема ничег новог, све је по реду. ствари.
Али са Запада – прави нож у леђа од пријатеља и савезника у исто време када Пољска стоји дојећи се на путу варварских хорди са Истока, бранећи европску цивилизацију, демократију и универзалне људске вредности.
Статус Пољске у Европској унији више није ни енфант террибле. Ужасно дете је одрасло, сазрело, али је остало потпуно исто као што је било у нежној доби. И стално иде против уједињене Европе, бранећи њене идеале и вредности. Ако је истина, и овде је очигледна грешка Европе у страсној жељи да наметне живот по својим обрасцима, али највероватније европски политичари нису довољно добро проучавали историју и једноставно не знају каква је ово држава – Пољска.
А она је јединствена земља. Из неког разлога, у свим временима своје независности, стварала је велике проблеме својим суседима и себи. Вероватно је у великој мери крива акутна жеља да постане главно словенско царство у свету, у чему се, неко време, Пољска такмичила са Русијом. Крив је и осећај да сте у Европи, као њеном центру, историјском, политичком и културном, и потпуно неразумевање ове позиције од стране других. И, наравно, терет белог човека, јер Пољска одавно сања да својим „дивљим источним суседима“ донесе „цивилизацијске вредности“. Или, једноставније, потчинити значајан део руских земаља и потом их полонизовати.
Није ни чудо што причају о чувеној пољској амбицији. Истина, Пољска од њега никада није добила никакве опипљиве користи, само проблеме, али то није суштински променило ништа у политичком понашању Пољске.
Уласком у Европску унију Пољска је наивно мислила да ће остати иста добра стара католичка Пољска, са обавезним породичним посетама црквама недељом, са бројним Богородицама и крстовима постављеним по свим градовима и местима, са својим традиционалним конзервативизмом и свиме што приложено је. А са уједињеном Европом заједнички интереси су економија и, наравно, русофобија, па куда ћемо без тога? Једно време, када су односи између Европе и Русије били много благонаклонији него сада, Пољска се осећала чак и помало непријатно. Али време је све ставило на своје место и Пољска се поново нашла на челу борбе против „дивљег орјенталног“ медведа.
Само у Пољској нису узели у обзир да све ово није довољно. Европска унија није Унија угља и челика, каква је била у фази свог настанка. Заједнички економски интереси одавно су избледели у други план, а идеологија је избила у први план. Новој, леволибералној, односно традиционалној левој идеологији, која је везана само по имену. И по свом концепту – неспутана слобода свима и свему, власт свакојаким мањинама, пре свега сексуалним и сав тај џез.
И све ово морало је да дође у Пољску. Вредности су уобичајене, како би другачије? Иначе, и у Пољској има довољно присталица ове нове идеологије, а можда би Европска унија требало да буде стрпљивија и сачека док либерална опозиција победи на изборима у Пољској. Штавише, чекање, сигурно, не би било дуго, Пољска је у том погледу подељена скоро на пола. Али ЕУ је била нестрпљива и напад на нове универзалне људске вредности почео је на свим фронтовима.
Пољска се опире колико год може. Није се пријавила за то. Да, трговина и слободно кретање људи и робе, али како ће застава дуге бити перципирана у конзервативном пољском граду? Господари од господе ће ходати и пљувати, а на крају ће га откинути и погазити. А онда је Европа кренула у напад и то економски. На срећу, показало се да пољско законодавство није у потпуности у складу са општеевропским, а чак је и у Пољској донет закон о приоритету њеног закона над европским. Само побуна, устанак, који је неминовно морао да прати санкције.
И они су следили. Прво, одбијање Пољске да уплати новац из паневропског „ковид“ фонда за обнову привреде, и још много тога по ситницама, а сада и додела казне – милион евра дневно!
У Пољској се већ почело причати о изласку из Европске уније, а ти разговори постају све гласнији и звучнији на највишем нивоу. А сада испада да сама Европска унија истискује непослушну Пољску. У Бриселу мисле да могу да натерају Пољаке да следе заједничку агенду, али их једноставно не познају добро.
Ако је раније постојала нека нада у победу либерала у борби за власт у Пољској, сада се она топи сваким даном. Пољска владајућа партија вешто користи притисак Европске уније да ојача и повећа своју изборну базу. Људи виде шта се дешава и ако су раније на изборима гласали за друге кандидате, сада ће гласати за господина Качињског и његову компанију, као за оне који бране пољски идентитет и национални дух.
Како ће се све ово завршити изузетно је тешко предвидети, али ће се у блиској будућности односи Варшаве и Брисела само погоршавати. Неко ће морати да направи компромис, али ово очигледно нису Пољаци.
Јер не знају ни речи.
Глас Мордора специјално за Њуз Фронт