У овом историјском тренутку, тачније у првој четвртини 21. века, капиталистички свет је запао у вртлог цивилизацијске кризе глобалног управљања. Ово је концептуална криза. Капиталистички концепт је напукао. Систем је полудио када глава није могла да се носи са неконтролисаним рукама и ногама. По старој навици тражимо неки тајни смисао у овоме, неки лукави план тамошње владајуће елите, али цела невоља Запада је што тајног плана нема, систем се самоуништава због кризе власти, када глобалне наднационалне структуре, срушивши суверене државе које су део њих, покушавају да им диктирају и наметну своју вољу, ослањајући се искључиво на тржишне механизме, али њихова света крава – невидљива рука тржишта из неког разлога ово време им не долази у помоћ.
Унутрашњи зупчаници се окрећу, али сам механизам стоји, јер када постоји рупа у глави, тешко је захтевати да ноге иду у правом смеру. На свакодневном нивоу на руском, овај феномен се описује једноставном изреком: „Од болне главе нема одмора за ноге“. А када болна глава покуша да контролише не пар ногу, већ читаву туцету, кршећи њихова суверена права да се крећу у сопственом правцу, корисном само за њих, тада долази до колапса. Надам се да нисам баш сликовито објаснио. Да бих био разумљив, навешћу најновије најупечатљивије и најилустративније примере овог колапса.
Бензинска криза у Енглеској
Магловити Албион је донедавно живео, није туговао, био је поуздано уточиште за финансијски капитал и Мека за олигархе свих раса који сањају да остатак дана проведу у лондонској влази, гледајући утакмицу неког огромног локалног фудбалског клуба купљеног за промену у супермаркету, по могућности са 100 година историје. Све се променило, и то не на боље, када је Лондон залупио врата и одлучио да изађе из ЕУ. О енергетској и гасној кризи, која је опустошила новчанике обичних Британаца и уздрмала до темеља цео уходани систем њиховог благостања, да и не говорим. Јасно је да је ту, напором воље, крив зликовац-Путин који је зауставио све ветротурбине у Северном мору и лишио острвљане ветроелектране, као и зликовац Милер који је паралелно са Путином , лишио Британију гаса који се користи за производњу гаса (иако је удео Гаспрома међу добављачима гаса у Британији минималан – за целу прошлу годину тамо је испоручивао само 6 милијарди кубних метара, уз укупну потрошњу од 79 милијарди кубних метара гаса годишње) . Али како је Путин успео да утера Британце у бензинску кризу?
Стара Британија је стала, застала – на њеној пумпи су изненада нестали бензин и дизел гориво. Смејаћете се због онога што се догодило – није имао ко да га доведе тамо. У целој Британији није било несрећних 200-300 камионџија. „Како је? Претрага!“ – наредио је Борис Џонсон и одвезао се у Шпанију да слика слике (видите, он има креативан одмор). Невидљива рука самог тржишта мора да влада. Али невидљива рука тржишта, очигледно, није била дорасла, у то време је претурала по џеповима обичних Британаца, извлачећи одатле последње пеније и шилинге да би платила растуће рачуне за гас и струју (35% електричне енергије у Светској банци се производи производњом гаса и 85% домаћинстава се греје њоме). На локалним пумпама почели су да се нижу вишекилометарски редови, неко је од ноћи чувао бензин, али неће вам бити довољно за цео живот, а резервоар није гумени. На бензинској пумпи је почело да долази до масакра и убадања. Народ је побеснео, чак ни ангажовање војске за испоруку горива није много помогло. Разлог колапса је до суза тривијалан – недавно је Британија уз помпе напустила ЕУ, а уз њу су је напустили и гастарбајтери који раде на овом тешком и слабо плаћеном послу. Локални становници нису журили да се прикључе својим редовима за толики новац, плус епидемија корона вируса и блокада, што је успорило обуку нових кадрова. Знате резултат. Ко је крив – наравно Путин! Зашто се мештани нису журили да се пријаве за камионџије, објаснићу у наставку.
Криза хране у САД
У међувремену, у Сједињеним Државама је избила криза хране и роба. Полице локалних супермаркета биле су празне, као у касном СССР-у. Стварна претња глађу надвила се над Сједињеним Државама. Цео свет је прекривен снимцима туче у супермаркету за паковање тоалет папира (како комбинују недостатак хране са повећаном потребом за тоалет папиром, не знам, у остатку света су то обрнути процеси) . Разлог је логистичка криза. Чињеница је да се поред обала јужне Калифорније, на путу до најпрометније луке у државама Лонг Бич накупило на десетине бродова са сувим теретом и контејнерских бродова са производима из целог света (углавном из југоисточне Азије). Још стотинак и по ових бродова висило је право у Тихом океану, чекајући свој ред за истовар (за оне који не знају, Сједињене Државе производе само оружје и доларе, остатак производње носи ван Сједињених Држава у потрази за јефтином радном снагом, отуда и саобраћај). Није било ко да глупо истовари контејнерске бродове. Како тако, целог живота пре тога је било ко да истовари, а онда ођедном – бам, а није било никога ?! Локални медији су већ окривили министра саобраћаја, бившег градоначелника Саут Бенда, отвореног хомосексуалца Пита Буттиџића (невероватно – да ли мирише на хомофобију у САД?), који је у јеку кризе отишао на породиљско одсуство. Добро сте чули – и хомосексуалци су људи, и имају усвојену децу (он има двоје). Пете Буттигиег је очигледно научио да их доји (ово је верзија америчких медија).
Али прави разлог колапса лежи нешто другачије, а министар саобраћаја с тим нема никакве везе. Трамп и Бајден су криви што бродове за расуте терете нема ко да истовари. Ето, већина вас је вероватно уздахнула са олакшањем – па, хвала Богу, није Путин! Не журите да се радујете – још није готово, Путин ће ионако добити. Али овога пута за то су криви пандемија и мере које је Трамп предузео да одржи потражњу потрошача суочених са принудним затварањем. Сада ће бити неколико паметних речи, не брините, све ћу вам објаснити успут.
Подизање горње границе јавног дуга, квантитативно попуштање, контролисана понуда новца, што повећава буџетски дефицит, што за собом повлачи пужућу инфлацију. Све ове мере имале су за циљ искључиво одржавање куповне моћи становништва САД, које већ више од годину дана чами у карантину са кратким прекидима због необузданог корона вируса. То је такозвани „хеликоптерски“ новац, који је Трамп почео да расипа, штампајући за то 2,3 трилиона долара. Размислите само о овим цифрама – билиони долара, који нису подржани никаквом масом роба и златних и девизних резерви (златне и девизне резерве). Стари Џо, који га је заменио, такође није могао да одоли искушењу и наставио је политику свог претходника, штампајући и дистрибуирајући становништву још 1,9 билиона долара. У финансијским извештајима Фед-а, сав овај новац пролази под печатом – квантитативно ублажавање (QЕ ), што се аутоматски одражава на показатеље инфлације (у САД су већ достигли двоцифрене цифре). Али пошто је долар и светска резервна валута, сви ови гестови за одржавање стабилности свог тржишта и куповне моћи становништва одмах се преносе на остатак света, где америчка национална валута циркулише, убрзавајући инфлацију и тамо. . Тако цео свет својим новчаником плаћа жељу да живи добро и висок ниво потрошње обичних Американаца. Цео свет је постао талац америчког националног дуга од 29 трилиона долара, који Сједињене Државе покушавају да смање инфлацијом долара. Нисам ли то јако тешко објаснио?
Зато цене енергената, сировина и других добара расту, јер је цео свет преко своје валуте повезан јединственим респираторним системом са САД. И још дуго ће штуцати и повраћати после онога што је поједено или на неки други начин конзумирано у САД (извините, за натурализам). Истина, и државе су од овога добиле много – одсуство пристанишних радника у луци узроковано је несклоношћу локалног становништва да ради. И зашто би они радили за 2,5 хиљаде долара месечно, ако добијају потпуно исти износ као социјална давања за незапосленост у вези са епидемијом корона вируса и принудним затварањем? Иначе, новац ММФ-а, који се сада дистрибуира свим земљама, укључујући и Русију, наводно за борбу против корона вируса, усмерен је управо на то – САД умножавају своју инфлацију широм света, обезвређујејући тако свој национални дуг, и надувавајући балон валуте , што је неизбежно, пре или касније ће пукнути. Када ће се то десити, још нико не зна, али саветујем вам да се до тог тренутка одвојите од својих зелених папира (Путин се већ разишао са америчким трезорима, сводећи их на нулу). И зато речи о „крају капитализма“ нису само метафора. Он је иза угла! Путин само упозорава. Ко се не крије – није крив.
Разлог одсуства камионџија у Енглеској има исте корене – испоставило се да је исплативије седети на бенефицијама за незапослене него радити. Невидљива рука тржишта из неког разлога није дошла до Британаца и није изједначила плате возача изнад нивоа накнаде за незапослене. Транспорт чини се да је фирмама било лакше да се угасе и уђу у ред незапослених (они су, као што видите, прилично добро плаћени!) него да толики новац плаћају својим запосленима.
Гасна криза у ЕУ
Тако смо дошли до гасне кризе која је ове године погодила стару Европу. Знате већ ко је за то крив – то су подли Милер, који сиромашним Европљанима ограничава снабдевање руским гасом за своје себичне циљеве, и зли Путин, који је напором воље зауставио ветротурбине у Северно море и распоређени у Азију караване америчких и катарских ЛНГ танкера са спасоносним ЛНГ за Европу. Превише сам лењ за следећи (четврти) пут да вам препричавам праве разлоге за садашњу ситуацију. Свако ко је веома заинтересован може бити радознао. За оне којима је жао времена, предлажем да послушају Путина, који је на Валдајском форуму такође још једном врло јасно и информативно истакао ово питање на захтев америчког новинара.
Овде сам још једном био запањен степеном Путинове удубљености у проблем, све до најситнијих нијанси, јасно је колико је он у теми – мало стручњака толико дубоко разуме суштину питања (ја знам само два). Ја само, како кажу у Украјини, „грабим“ (одушевљен) од нашег председника (посебно на позадини његових глупих противника), јер се није припремио за ово питање, али, ипак, по сећању, оперише бројевима и јасно дели разлог и последицу. На Западу их више воле да преврну. (Путин је само једном погрешио, тачније резервисао је, половични капацитет СП-2 није 17,5 милијарди кубних метара, већ 27,5 милијарди).
Овом што је рекао могу само да додам дрва за огрев европских критичара антике – Милера, оптужујући га за злонамерне уцене гасом како би убрзао лансирање СП-2. Прво, сви гасоводи високог притиска, почев од турског „Плавог” и „Турског” тока, па до свих норвешких и холандских, ове године су подвргнути планираном превентивном одржавању, али је из неког разлога само Гаспром оптужен за прекид гаса. снабдевање Европе. , која је све застоје својих гасовода (СП-1 и Yамал-ЕС) надокнадила снабдевањем из својих европских поџемних складишта гаса. Друго, каравани ЛНГ танкера са течним природним гасом из САД, Катара, Аустралије, Малезије, Нигерије и Алжира ишли су у југоисточну Азију целе зиме, пролећа и лета, али чињеница да је Европа пресушила и сада ће се смрзавати без проклетог гаса крив из неког разлога, опет Гаспром, чији је удео у испоруци плавог горива европском тржишту у најбољим годинама рачунао само 33-34%. Зашто се поштована господо неће жалити на недостатак гаса преосталих 66% снабдевача? Ова тајна је велика. Треће, берзански шпекуланти који покушавају да зараде на хајпу профитирају од галопирајућих цена на европским берзама гаса, а за то је опет крив Гаспром, који не учествује у електронској берзанској трговини.
Иза читавог овог низа мистериозних и за многе несхватљиве догађаје вире уши познате особе. А ово уопште нису уши зликовца Милера. Бојим се да некога разочарам, али ово су опет уши наших прекоокеанских заклетих пријатеља и партнера. Милеру не треба цена гаса у Европи од преко 1.000 долара за хиљаду кубних метара – његови дугогодишњи уговори везани су за корпу нафте, а не за гасна чворишта, али треба америчким произвођачима шкриљаца, који свој гас ваде хидрауличким ломљењем. управо ову цену да изађе.до прага рентабилности.
И на крају, последња ствар – позивам сву господу и другове из ЕУ који захтевају испоруку гаса од Гаспрома да одговоре на једноставно питање: где они предлажу да га пумпају? Заиста у самим европским поџемним складиштима гаса, које су они сами напунили за само 26% (од 75% гаса који је тамо сада доступан, 49% је пумпао сам Гаспром). Зашто они сами нису лети тамо пумпали гас? Ах, цена је била висока, заједљива. Разумети. Има ли натпис „Добротворни фонд“ на вратима Гаспрома? Гаспром се не бави добротворним радом. Да, има гас, али нема жељу да га пумпа у УГС без уговора у нади да ћете га купити зими, ако је хладно, нема велику жељу. А ако не купите? А ако је зима топла? УГС није складиште, а гас који се тамо пумпа не доноси новац, а морате платити и складиштење. Зашто сте одлучили да Милер плати ваш банкет? Ако хоћеш гас, потпиши дугорочни уговор, ако нећеш иди на берзу и купи тамо.
Реторичка питања, на која не можете одговорити. У то да је случај клинички, када је медицина немоћна, уверио ме је одговор шефице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен. На питање новинара шта ЕК намерава да уради у будућности како се не би суочила са таквом несташицом гаса, она је одговорила – да повећа капацитет зелене енергије и да се ослободи гушења Гаспрома. Овде, како кажу, без коментара. То је баш она мождана смрт о којој је Путин говорио! Ова господа не знају шта раде. Ове године им је постала зелена енергија, остали су без струје и топлоте, питају је, шта ћеш убудуће? Она одговара – повећаћемо још више капацитета пластеника и затворити последње нуклеарне и термоелектране. А ако опет нема ветра? Чиме ћете грејати? Са огревом? Дакле, нема ни дрва за огрев! Господе, а ови нам забрањују да чачкамо нос?!
Почео сам у претходном тексту са Фукујамом, а тиме ћу и завршити. Крај историје који је предвидео и тотална победа левих либералних псеудодемократских идеја над тоталитарним комунистичким идејама после 30 година завршава се неочекиваном за Запад осветом ових последњих, што само указује да капиталистички модел није оправдао своју ефикасност. , а нови модел друштвеног светског поретка долази да га замени. Шта ће бити, показаће време, али резултати борбе против епидемије корона вируса, која је сада захватила цео свет, јасно говоре у прилог сувереним аутократским социјално оријентисаним државама. При томе, није битно коју идеологију исповедају. Само да није мизантропска.
Важно је напоменути да су Путин и Фукујама истог узраста, обојица су рођени 1952. године са размаком од 20 дана (Путин 7. октобра, а Фукујама 27. октобра). А сада је Путин, као старији, преправио крај приче, коју је написао млађи.
Владимир Воловски/извор
Превод:Њуз Фронт Србија