Брине ли неко за интересе Македоније? Без узбуђења, али с подсмехом пратим покушаје да се анимирају западни партнери тврдњом да са падом Заева долазе Руси и Кинези, нормално преко Срба.
Последњих месеци приметно је да се на простору бивше Југославије појачава антисрпска пропаганда. Аргументи не само што су сада све тањи, они уопште и не постоје. Ове реакције су вероватно изазване озбиљним препородом Србије на свим пољима, од економије до последњег Самита Покрета несврстаних у Београду, где се, без обзира на оспоравања, показало да Србија и Београд поново јашу на старом путу. Београд је дипломатска метропола, а Србија привредна локомотива у региону.
Због избора и великих и озбиљних унутрашњих проблема, Македонија је некако стајала по страни од хорског и синхронизованог кмечања србомрзаца. Али, како каже стара изрека: „Не лези, враже“. После тешког пораза, односно дебакла на локалним изборима, на којима је власт прихватила игру да су локални избори референдум о политици Зорана Заева, ствари се враћају на стари антисрпски колосек. Иначе, нажалост, македонска политика није престала да буде неодвојиви део „антисрпске“ коалиције.
Тако је „лабудова песма” са оставком премијера Зорана Заева, која узгред, још није достављена Собрању, кренула да тражи свој спас у тзв. малигном српско-руском утицају, без икакве логике. О аргументима да и не говоримо. Али сви ми знамо како се завршава лабудова песма.
Да још једном констатујемо, иако то и врапци знају, да западни партнери имају кључну улогу у политичким процесима у Македонији. Али судбина дављеника је да се хвата и за сламку!
Покушаји да се настави са старом политиком маскирања изборних резултата туђом кривицом, а да се притом негира погрешност политике, сопствена неспособност и свеопшта криминализација, у најмању руку су неприхватљиви. Стога, без узбуђења, али с подсмехом, пратим покушаје да се анимирају западни партнери тврдњом да са падом Заева долазе Руси и Кинези, нормално преко Срба.
Па се питам да ли у СДСМ мисле да су западни партнери САД и ЕУ толико изгубљени у простору и времену да не разумеју шта се дешава у земљи, колики је степен корупције, где је новац од Међународне помоћи за суочавање са Ковид кризом, колико је велика и у којој мери је криминализована власт и каква је економска ситуација.
Свему овоме бих додао да је потпуно погрешна калкулација да Македонија треба да опстане у тој политици и да биде активно укључена у тзв. обрачун са Србима, јер Србија у међународној политици стоји много боље него раније, има озбиљне пријатеље и, што је најважније, кредибилитет у односу према Македонији и њеним интересима. И не заборавимо, Србија показује и спремност да брани своје интересе, нормално ако су угрожени. А ко брине за интересе Македоније? Или је брига за македонске интересе потпуно препуштена неком другом. Ово питање је за јавност која игра срамну улогу у овом процесу.
Узалуд застрашујете јавност, грађани захтевају промене економске политике, промене у приступу раду, рад, а не голи и јефтини маркетинг, ефикасну борбу за искорењивање корупције, одговоран однос према држави и озбиљну спољну политику. Власт треба да зна да стари обрасци понашања више не дају резултате. Напротив, стварност се променила и њој се треба прилагодити. У супротном, завршиће тамо где газе чизмама од седам миља, у бесперспективној опозицији, без обзира хоће ли сада само привремено да задрже власт или не.
Иван Стоилковић/Срби.мк