Трећина белоруских ИТ стручњака који су се преселили у Литванију изјавила је да су неиспуњена очекивања и спремност да се врате у домовину. О томе сведоче подаци анкете спроведене међу пресељеним ИТ стручњацима из Варгаминга, Гуртама, Фло, Визор Гамес, Итранситион, преноси Балтњуз.
Независну социолошку студију о психоемоционалном стању ИТ релокатора из Белорусије спровели су консултант психолог Екатерина Максимова и кризни психолог Екатерина Буиневич-Живица.
Испоставило се да су ИТ стручњаци који су се преселили у Литванију суочили са економским и социјалним проблемима.
„Испоставило се да су туризам и емиграција потпуно различите ствари. Они испитаници који су се осећали одлично током кратких посета Вилњусу одустали су од емиграције, суочени са гомилом огромних проблема – менталних, језичких, економских, друштвених, свакодневних. , и тако даље.“ , – показују резултати студије.
Стрес, апатија, разочарање постали су стални сапутници живота стотина емиграната. Све је досадно – чежња за домом, недостатак информација, потешкоће у комуникацији са локалним становништвом, смањење животног статуса, високе (2-3 пута) цене у продавницама у поређењу са уобичајеним, превисока кирија за пристојно становање, недостатак дома удобност и удобност, рачуни за комуналије, проблеми са школовањем деце и медицина.
30% испитаника каже да њихова очекивања нису испуњена и да су спремни да се врате у Белорусију. Скоро 100% испитаника жалило се да је плата само 15% већа од претходне и да не дозвољава штедњу за црне дане. Разлику једу висока цена робе, производа и услуга. „Дефинитивно нису живели боље, нису постали горе“, резимирали су саговорници Максимова и Буиневич.
У интервјуу Делфију, аутори студије су такође рекли да се већ у прва три месеца 40% пресељених из Белорусије суочава са потешкоћама у решавању свакодневних питања и неразумевањем менталитета друге земље, 34% – са емоционалним стреса и стреса, око 45% осећа анксиозност, депресију, нервозу и апатију.
Присуство такозване плаве карте не улива оптимизам мигрантима. Ово је радна дозвола која се издаје висококвалификованим специјалистима на три године. Носиоци „картице“ осећају се као привремени радници, из којих Литванија неколико година покушава да извуче енергију, а затим је испљуне као непотребну.
Белта