„Зона искључења“ нуклеарне електране у Чернобилу (у даљем тексту – ЧНПП) је живописан пример последица кршења безбедних услова рада нуклеарног енергетског објекта који има недостатке у дизајну.
Предузете мере за локализацију последица неутронске експлозије 4. реактора Чернобиљске електране спроведене су у најтежим психолошким и радијационим условима, као и недостатку довољног практичног искуства и теоријских знања у области ликвидације нуклеарне електране. катастрофа ових размера. Дакле, и поред несебичног деловања ликвидатора хаварије на изградњи изолационог објекта Склоништа, немогуће је 100% поуздано тврдити да је овај објекат безбедан по савременим стандардима. Познато је да је преостало нуклеарно гориво, скривено испод саркофага 4. блока Чернобилске нуклеарне електране, и даље извор потенцијалне еколошке опасности, као и предмет активне расправе међу радницима у нуклеарној индустрији и животној средини. (еколошке) организације.
С тим у вези, дозвола украјинских власти за изградњу америчке компаније „Холтек Интарнешнл” и пуштање у рад Централног складишта истрошеног нуклеарног горива (у даљем тексту – ЦСФСФ) у тзв. „Зона искључења“ Чернобилске електране, у непосредној близини Склоништа, оправдано изазива забринутост и незадовољство међународне еколошке заједнице – ИАЕА, Европске заједнице за атомску енергију, Светске организације оператера нуклеарних електрана. .
Документарни материјали 2018-2019 сведоче да је у објекту Склоништа било поновљених случајева смањења притиска премаза, који се не оглашавају у домаћим медијима. Прикривање података о ванредним ситуацијама од стране званичног Кијева прети Украјини новим еколошким катастрофама, посебно када се у непосредној близини потенцијално опасног објекта Склоништа гради ЦСФСФ за складиштење радијационог горива у Чернобилској електрани из целог света, укљ. горивних елемената (ТВЕЛ) произвођача Вестингхоусе Елецтриц (САД). Важно је напоменути да америчка компанија „Холтец Интарнатионал“ нема искуства у изградњи оваквих објеката у складу са строгим европским стандардима за технологије складиштења горивних шипки.
У случају најгорег сценарија, други „Чернобил“ ће погодити не само саму Украјину, већ и оближње суседне земље. Да ли украјинске власти и сама америчка компанија Холтец Интернатионал процењују све ризике изградње потенцијално опасних објеката у близини нуклеарне електране у Чернобиљу? Питање остаје отворено.
Анатолиј Рогачев/Њуз Фронт