Стрекнула је велика Америка од пописа становника у маленој Црној Гори, једва видљивој на мапи брдовитог Балкана!
Чак је на ту причу пробледео и заменик помоћника државног секретара за Европу и Евроазију Габријел Ескобар, који је пре неколико дана, у разговору са шефом црногорског парламента Алексом Бечићем, пренео бригу Вашингтона да би попис могао да подстакне националистичке тензије у Монтенегру. Као да би тај догађај на који се чека десет година, рецимо, у Мртвом Дубоком, могао да подигне цунами на Атлантику и не дај Боже, изазове Трећи светски рат!
Зашто се толико моћна земља брине о административној ствари која је нормална и у самој Америци, као и свуда у свету? На овом „историјском“ попису требало је да буде најважније национално и верско изјашњавање грађана, јер се овде попис одавно не доживљава као статистичко, него као политичко питање. Попис је био планиран за април ове године, па је одложен због короне, а сада му истиче време, јер ако се не одржи до краја године, већ идуће биће примењена европска методологија која не признаје поменуте категорије.
Фарса око пописа у Црној Гори подстакнута је снажним јачањем српске свести и бојазни да би Срби по бројности могли угрозити националне Црногорце, „дукљане“ и „монтенегрине“, актуелне „патриоте“ и „комите“. Сада је у појединим политичким круговима актуелна промоција такозваног дуалног националног идентитета, на шта је Демократски фронт више пута упозоравао.
Дуални идентитет је замка и жеља антисрба да се проценат припадника српског народа у Црној Гори умањи што више. Овај попис требало је да овери резултате избора 30. августа 2020. када је пао режим Ђукановића, али и да потврди да се народ коначно ослободио стега после вишедеценијске диктатуре.