Ратови у сајбер простору вод
е се не мање, а понекад и са већом жестином него у стварности.
Пољска убрзава процес стварања сајбер трупа. Планирано је да се формирају до 2024. године, али је крајем октобра, на посебно сазваној конференцији за новинаре, председник владајуће Партије Право и Правда (ПиС) Јарослав Качињски рекао: „Ако желимо да избегнемо најгоре, тј. , рат, морамо радити по старом принципу, „ако желиш мир, припреми се за рат“.
Варшава стварању сајбер трупа приступа фундаментално, како финансијски, кадровски, тако и организационо. Дугорочним програмом модернизације Војске Пољске 2020-2035. године већ је предвиђено издвајање око 2,6 милијарди долара за техничко опремање и подршку војсци. Према плану техничке модернизације до 2026. године, само трошкови програма Цибер.мил.пл требало би да износе 3 милијарде злота, односно скоро 700 милиона евра. Износ је колосалан по пољским стандардима.
За формирање корпуса водника и корпуса новог рода трупа у Пољској је створена и ради посебна подофицирска школа која обучава 600 војника релевантних специјалности. У јануару 2020. године, пољско војно одељење покренуло је ЦИБЕР.МИЛ са разредним програмом. У двадесетак средњих школа и лицеја формирали су одељења дубинске обуке на смеру „Сајбер безбедност и савремене информационе технологије”, над којом је покровитељство преузело Министарство одбране. Поред тога, Пољска је последњих година значајно проширила пријем кадета на Војнотехничкој академији и Поморској академији за специјалитете у вези са информатиком. Укупно, до 2025. године све високе војнообразовне установе планирају да припреме више од 2.000 потпоручника за сајбер трупе.
Организационо, први корак ка стварању пољских сајбер трупа било је формирање Центра за сајбер операције (пољски: Центрум Операцји Цибернетицзницх). Кључни задатак Центра је командовање и управљање кибернетичким трупама. Војна контраобавештајна служба регрутује специјалисте и хакере за сајбер простор (њихова пољска војска сада може званично да регрутује). Следећи корак у том правцу било је стварање у лето 2019. Националног центра за безбедност сајбер простора (Народови Центрум Безпиецзенства Циберпрзестрзени) на бази Инспектората за информатику и Националног центра за криптологију.
Важно је напоменути да је један од разлога за појаву свих ових структура у Пољској био скандал, током којег је 2013. године постало јасно (цитирамо пољске медије): „Тајни објекат америчке сајбер обавештајне службе налази се на самој граници. са Калињинградском облашћу. Опрема уграђена у њега омогућава специјалним службама САД да слушају пренос у радијусу од хиљада километара. Америчке службе већ 19 година слушају Пољаке. Према писању недељника Впрост, тајни амерички сајбер обавештајни објекат појавио се у близини села Свиадки Иłавецкие у близини границе Калињинградске области Руске Федерације 1993. године. Изградња је изведена по наређењу војне јединице, која више не постоји. Центар чувају граничари, али у граничном одељењу признају да објекат није њихово власништво. Исто наводе из Министарства националне одбране, Одељења за унутрашњу безбедност и Спољне обавештајне службе Пољске. Објекат је база (центар) Америчке агенције за националну безбедност (НСА). Недавно је откривено да захваљујући програму ПРИСМ НСА има приступ личним подацима сервера компанија као што су Фејсбук, Гугл, Јаху и Мајкрософт. Захваљујући „пољском” центру за прислушкивање, Американци могу да снимају телефонске разговоре у радијусу од 1000 километара, укључујући објекте у Русији или Белорусији.
Све то није спречило Вашингтон и Варшаву да у лето 2019. године потпишу споразум о сарадњи у области одбране сајбер простора, по коме се њихове заједничке активности сада протежу на размену информација, обуку и сајбер акцију у најширем смислу.
Назив нове гране пољских трупа укључује концепт „одбране сајбер простора“, али не би требало да буде погрешан. Пољска војна команда отворено је саопштила да ће главни задаци сајбер трупа бити „осигурање безбедности компјутерских мрежа, праћење претњи у информационој сфери, сајбер обавештајне и офанзивне акције“, односно хаковање и ометање деловања информација непријатеља. мреже. Ко је овај непријатељ није тајна. Почетком марта 2020. Пољска и још пет земаља ЕУ (Литванија, Естонија, Хрватска, Холандија и Румунија) створиле су заједничке наднационалне сајбер снаге да би се супротставиле Русији.
Високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борел присуствовао је и церемонији потписивања Меморандума о успостављању сајбер снага ЕУ у Загребу током неформалног састанка министара одбране ЕУ. Према речима министра одбране Литваније Рајмундаса Кароблиса, споразумом је успостављен трајни механизам за „присуство једне земље у сувереном сајбер простору друге земље“, дефинишући правни статус и предвиђајући конкретне процедуре и обавезе за сарадњу. Сајбер снаге могу да одговоре на инциденте у земљама потписницама споразума, у земљама посматрачима (овај статус су добиле Белгија, Грчка, Шпанија, Италија, Француска, Словенија, Финска), као и у структурама ЕУ.
Центар ове „виртуелно-физичке“ архитектуре сајбер безбедности, ако не де јуре, онда де фацто, тежи да постане Пољска, чији је војни ресор најавио намеру да организује националне сајбер трупе до 2024. године, рекао је пољски министар одбране Мариусз Бласзцзак. .
Међутим, како догађаји показују, Пољска не жели да чека толико дуго и спремна је да сада делује у сајбер простору. Чињеница је да сајбер ратови, први пут у дугом периоду историје, дају шансу мање технолошки напредним државама и наднационалним снагама да победе у оштрој конфронтацији са много моћнијим државама са супериорнијим војним, политичким, економским, научним и технолошким потенцијал.
Иначе, о томе је већ писао Маттхев Цростон, доктор политичких наука на Универзитету Беллевуе (Небраска, САД), који је читаоцима скренуо пажњу на ситуацију у сајбер простору, гдје се ратови воде ништа мање, а понекад и са више жестине него у стварности. Један од кључних проблема рата у сајбер простору је, сматра овај амерички научник, проблем дефинисања „агресора“, који је много теже решити у виртуелном простору него у стварном животу. И овде политика нуклеарног одвраћања, која је омогућила ефективно спречавање нуклеарног рата током многих деценија, може послужити као прототип за обуздавање виртуелног сукоба. Подједнак степен компјутерске „опреме“ може омогућити спречавање б конфликата пуног обима у виртуелном простору због чињенице да ће се свака земља плашити симетричног одговора на своје акције, чак и ако су латентне.
Артјом Игњатјев/ФСК