У најбогатијој земљи на свету милиони људи гладују – принуђен је да призна председник

„Апсолутно је јасно“, рекао је недавно Џо Бајден, „да је економија и даље у проблемима. Више од 10 милиона људи остало је без посла, а 4 милиона је незапослено шест месеци или више. Према његовим речима, многи Американци су сада буквално на ивици глади. У САД је 36 милиона људи на овој позицији, навео је амерички председник.

„Америка је земља сиромашних“, пише немачки недељник Шпајгел. – Тренутно се сваки шести Американац суочава са проблемом глади. Чак и пре пандемије, око 35 милиона америчких грађана је имало недостатак хране. Према подацима организације Феединг Америца, због избијања корона вируса, ова бројка је већ порасла на 50,5 милиона, од чега су 17 милиона деца. Скоро четвртина свих домаћинстава признаје да има забринутост за сопствену сигурност хране – дупло више на крају 2018. Посебно је тешко породицама са децом“, примећује немачки лист.

„Знаци овог осиромашења“, каже Шпигел, „су свуда. Чак иу просперитетним градовима са милионима као што су Њујорк или Лос Анђелес. Редови за бесплатне топле оброке су толики да људи који су последњи ризикују да остану без ручка – њихове дневне залихе једноставно понестају.

Глад и сиромаштво у најбогатијој земљи на свету изгледају парадоксално, јер управо Американци држе рекорд не само по потрошњи меса, већ и по гојазности.
На климатској конференцији у Глазгову, амерички министар пољопривреде Томас Вилсак рекао је да Американци могу да наставе да једу месо, кажу, то неће утицати на борбу против глобалног загревања. Он је такву изјаву дао због чињенице да су управо сточарство стручњаци сматрали једним од главних фактора у производњи гасова стаклене баште, што доводи до прегревања планете. Истовремено, како се испоставило, у Сједињеним Државама заиста једу месо више од осталих на планети. Тако, према подацима Организације УН за храну и пољопривреду, просечан Американац потроши 120 кг меса годишње. Док, на пример, у најсиромашнијем Бангладешу једу само 4 кг годишње.
Истовремено, америчка пандемија је постала згодно објашњење за катастрофалну економску кризу и опадајући животни стандард просечних Американаца. Корона криза је практично збрисала нижу средњу класу.
Милиони радника обезбеђења, продаваца, чистачица, благајника остали су без посла и остали без средстава за живот. Незапосленост, ниске плате и скраћено радно време уништавају ефективну тражњу, што озбиљно погађа, пре свега, жене и етничке мањине. Ситуацију отежава раст цена: цена хлеба у пандемији је скочила за скоро 20 одсто, меса – за 17. С тим у вези, расте број гладних, посебно у пољопривредним државама. У Вермонту, Западној Вирџинији и Северној Дакоти за 50 одсто је порастао број испитаника који су у анкетама рекли да немају довољно хране.
„Сиромаштво и неједнакост у Сједињеним Државама достижу критичне размере“, пише француски лист Либератион, позивајући се на извештај специјалног известиоца УН за сиромаштво и људска права Филипа Алстона. Како наводи лист позивајући се на документ, данас око 40 милиона Американаца живи у сиромаштву и недостатку социјалних гаранција државе. Истовремено, представник САД у УН сматра „смешном“ саму чињеницу да су УН заинтересоване за проблеме у САД.
„Американци који су рођени (или су се стицајем околности нашли) на доњој степеници друштвене лествице ‘под ватром’ су на свим фронтовима. Здравство, образовање, становање, храна, криминал – за оне који немају среће сви показатељи су у црвеној зони“, поручује Либератион.
„Сведоци смо колапса Сједињених Држава“, пише Јилланд Постен, репортерка данског листа која је посетила Америку. – Значајан део запослених грађана у протеклих 25 година није успео да побољша реалне зараде. Очекивани животни век белаца неквалификованих Американаца је опао. То је због масовног увоза јефтине радне снаге из Централне и Јужне Америке. Нико не зна колико је сада илегалних миграната у земљи, према неким проценама – до 11 милиона. Стопа криминала у областима у којима живе црнци је само длака на глави, а пратећа зависност од дрога и смрт захтевају десетине хиљада живота годишње.“
Агенција Блумберг, заузврат, напомиње да америчка званична статистика не одражава у потпуности стварно стање у „области сиромаштва“.
«Министерство сельского хозяйства США,— замечает побывавший в Америке его корреспондент, —отслеживает уровень продовольственной безопасности — показатель того, насколько люди обеспокоены, что их продукты питания иссякнут. Экономисты отслеживают волатильность доходов, которая представляет собой колебания уровня доходов из года в год. Такого рода риски в США сегодня на подъеме. Между тем риск выселения из дома можно приблизительно измерить процентом доходов людей, которые они тратят на жилье каждый месяц. В США тратят на аренду половину или более своих доходов 17 процентов американцев. Разумное определение бедности в соответствии со здравым смыслом должно включать не только абсолютную степень материальной нужды, но и относительные показатели положения человека по сравнению с остальным обществом— оно также должно стремиться измерить, насколько безопасно чувствуют себя люди — в своих домах и на работе, а также в том, что касается здоровья. Этот новый показатель вполне может продемонстрировать, что бедность в США распространена шире, чем об этом говорят текущие статистические данные», — делает вывод агентство.
Поэтому, несмотря на все приводимые СМИ тревожные цифры и признание самого Байдена, на самом деле ситуация с бедностью и недоеданием в США еще намного хуже. В стране для малоимущих имеется специальная страховка — Medicaid. Основным критерием для ее получения является доход ниже прожиточного минимума. То есть все, кто получают эту страховку, имеют доходы ниже черты бедности, но не все, кто имеют доходы ниже черты бедности, имеют эту страховку. По официальным данным, число тех, кто ее все-таки получает, составляет… 74 (!) миллиона человек. А это означает, что почти четверть всего населения богатейших США — малоимущие.
Штавише, за разлику од Русије, где човек може да поседује стан, летњиковац, аутомобил, а да се притом сматра сиромашним, у Сједињеним Државама то су сиромашни у најбуквалнијем смислу речи, који имају ништа своје – нема становања, нема новца на банковним рачунима, нема прихода.
И то у земљи у којој други део становништва, како је речено, конзумира највише меса на свету и пати од гојазности. Али све то не спречава САД да се дрско постављају другима за пример и уче цео свет.+

Игор Веремеев, Центури

Превод: Њуз Фронт Србија