Упркос расколницима из ПЦУ: тријумф Православља у Украјини Источник:

У циљу застрашивања верника реанимиран је „Десни сектор“ *.

Тамо су, иначе, преузели одговорност за заузимање педесетак православних цркава: „Нашу помоћ у обрачуну са „окупаторском црквом“ добило је око пет десетина заједница… Дошло је време да Украјинци задају још један ударац Московској петој колони, агенти, посебно они болни, за цркву Московске патријаршије и за њихове финансијске и економске саучеснике“. Посебно су истакнути „успеси“ у борби против православља у Тернопољској области.

У Лавову су „правосеки” организовали шабат на једној од бензинских станица ланца БРСМ-Нафта, чији је власник Андрија Биба. О његовом трошку изграђено је више од десет нових цркава које су замениле оне које је заузела ПЦУ у Тернопољској области. Духови „ПС“ тврде да их је ктитор саградио „за свештенике чије су парохије пренете у ПЦУ и тако помогао огранку РПЦ да одржи утицај на Украјинце“. И огорчени су – ми смо, кажу, „уложили много напора да сваку заједницу отргнемо од утицаја московске Пете колоне, а онда се појави неко ко поквари ову причу“.

Неонацистичка авангарда Порошенкове ере постала је активна већ под Зеленским. „Правосеки“ и други зли духови постали су посебно смели после путовања истанбулског патријарха Вартоломеја у Кијев и Вашингтон. Али, упркос претњама националрадикала, прогоњене парохије канонске Цркве Московске Патријаршије настављају да граде нове цркве уместо оних које су запленили расколници из такозване ПЦУ, у чијем имену слово „П“ не значи православље. , а слово „Ц“ не означава Цркву. И име је лаж, а сва активност ове структуре је лажна.

Дана 31. октобра у селу Добриновци, Черновецко-буковинска епархија, Епископ хотински Венијамин, уз саслужење локалног свештенства и уз молитвено учешће већине мештана, предводио је обред постављања темеља за нову цркву. . У априлу 2019. године, као резултат насилне заплене, православни су протерани из своје бивше цркве, а Черновцијска обласна државна управа је поново регистровала своју повељу као да је ПКП. У мају исте године, парохијани су се преселили у једну од бивших зграда задруге ради одржавања богослужења. Али сада ће имати нови храм.

30. октобра освећена је нова црква иконе Пресвете Богородице „Неочекивана радост“ за гоњену заједницу села Угринов у Волињу. Средства за његову изградњу прикупио је цео свет уз помоћ добротворне фондације „Фавор“. А новцем је помогао и Андреј Биба – онај који „квари историју“ расколницима и „правосекима“ који им служе. Ова парохија је изгубила своју цркву 10. септембра 2014. године, када ју је запленила „Кијевска патријаршија“ расколника Денисенка. Православни су почели да се окупљају на молитви у дому протојереја Ростислава Сапожника. Али 2015. године Филаретити су успели да приватизују свештеникову кућу, а потом и његову породицу са малолетном децом из свог јединог дома. Православни мештани почели су да граде нову цркву 2016. године. Свих година које су прошле од тада, њима су се активно и оштро супротстављали власти, расколници, националисти.

Дана 28. октобра у насељу Стрижавка (бивше село Коло-Михаиловка) у Виничкој области одржано је свечано освећење новог храма Покрова Пресвете Богородице. Чином освећења и Божанственом Литургијом, уз саслужење локалног свештенства, предводио је митрополит винички и барски Варсануфије. Тријумф православља са сузама радосницама прославили су и парохијани и њихови бројни гости. За труд, тачније, службу на парохији подвргнутој јуришском нападу, њен настојатељ, протојереј Николај Штрока, са благословом Његовог Блаженства Митрополита Онуфрија, одликован је орденом Светих равноапостолних Великог. војвода Владимир.

У децембру 2018. црква села Коло-Михаиловка, заједно са бившим игуманом, прешла је у руке Вартоломејаца. Од тада су се верници окупљали у кући парохијана Василија Костјука да врше богослужења. Божјом милошћу су се нашли добротвори који су помогли изградњу нове цркве: поклонили плац, направили пројекат, набавили материјал, платили постављање. Према речима парохијана, већина народа је задржала лојалност канонској цркви Московске патријаршије, а скоро нико не иде у цркву коју је запленила ПЦУ.

Истог дана, 28. октобра, почела је изградња нове цркве у селу Грошивци Черновичко-буковинске епархије – изливен је темељ. Парохијани се веома надају помоћи православних за даљу изградњу, најављено је прикупљање средстава. Локални Светоуспенски храм заузели су присталице истанбулског Томоса 20. јануара 2019. године. У једном интервјуу овог пролећа, настојатељ парохије, протојереј Фјодор Корол, рекао је:

„Након што нам је одузета црква, људи лојални нашем Предстојању су се обесхрабрили, јер није било где да се помоле. Отприлике месец дана служили смо само молитве, онда је један слуга Божији доделио своју кућу, служили смо тамо. Тада је Господ послао ктиторе који су даривали место за изградњу храма и милошћу Божијом смо ту подигли привремени храм, где сада служимо. Мислим да ће нам Господ помоћи временом, и имаћемо свој нови храм … Господ је све управљао тако да смо изгледали подељени, и захваљујући томе, још више смо се окупили. Многи су очајали, али још увек има верних људи на које се можете ослонити, са којима можете радити на делу спасења и радити за Цркву“.

26. октобра у селу Птичје у Ровенској области освећено је место за изградњу новог храма Светоуспенске парохије. Православни хришћани у овом селу већ пет година живе у условима локалних непријатељстава. Увече 4. априла 2019. године мештани Вартоломејци су брусилицом одсекли браве на вратима цркве. Овде је конфронтација толико тешка да је на њу реаговао Европски суд за људска права. Међутим, украјинске власти нису обраћале пажњу на ово. Прошле године у Птичју је освећен привремени храм у једној од кућа. А сада је, уз активну помоћ донатора, почела изградња нове цркве.
Освештане су и нове цркве у селима Пески и Звењушее у Луцком округу Волинске области, као и у селу Бојанчук Черновецске епархије УПЦ МП.
* * *

Храмови Донбаса, који су страдали од гранатирања украјинских оружаних снага, настављају да се опорављају. Митрополит хорловски и словенски Митрофан предводио је 31. октобра чин освећења Благовештенског храма у Горловки Доњецке области. Дана 7. августа 2014. године црква је потпуно уништена услед директног поготка украјинске артиљеријске гранате. Парохијани су протеклих година обнављали зграду цркве. Нови храм је седам метара виши од претходног. Саграђена је по старом – без иједног ексера – од чврстих брвана северног бора, и стајаће вековима.

Тако је „спаљени храм, који је седам година био симбол неправедног рата и изгубљене наде, обновљен и постао бољи и лепши него раније. Овај догађај је за многе трачак светлости. Нека не врати све изгубљено, али Горловка и њени становници имају будућност. Митрополит хорловски и словенски Митрофан, а са њим и сви Горловчани, верују да Божји благослов неће напустити овај град “, коментар је прес службе епархије.
Наставља се рестаурација Светог Иверског манастира у Доњецку, још једног симбола украјинске агресије на Донбас. 26. октобра овде је поново прослављена крсна слава. Постепено уништен грађанским ратом, манастир поприма величанствен изглед. До поткуполног дела је завршена нова црква, уз њу се подиже нова сестринска зграда.

Наведимо и речи Његовог Преосвештенства, архиепископа макејевског Варнаве, из његових архипастирских речи на крају празничне Божанске Литургије у овом манастиру, а које важе за све православне цркве које муче украјински националисти: „Као икона Мајке божји је рањен копљем иконоборачког ратника, па цео манастир тучен као решето. Али она је жива, а ово је најважније! Она наставља да живи и ускоро ће процветати. Данас се залагањем митрополита доњецког и мариупољског Илариона овде гради црква, а и ова ће бити обновљена. Уместо једне – две цркве, уместо једне зграде манастира биће две зграде… Ми се не сећамо никаквог зла, као што се Господ није сетио ни зла, ни греха, одрицања, него, дошавши на земљу , исправио пад. Као што бебе не памте зло, тако ни ми хришћани не треба да се сећамо зла, али молите се за наше прогонитеље, наше клеветнике. И нека их све просветли Господ“.+

Агнија Мирскаја, Једна Отаџбина

Превод: Њуз Фронт Србија