Црна Гора је прихватила нове рестриктивне мјере ЕУ, уведене Русији због Крима, па је на листу лица, субјеката и тијела која подлијежу таквим мјерама додато још осам имена.
Декларација високог представника ЕУ за спољну политику и безбједност, којом се потврђује да се Црна Гора усагласила са новим мјерама Европске уније, објављена је данас у Бриселу.
На црној листи ЕУ, коју је прихватила Црна Гора, налази се и Леонид Михајлук, шеф руске Федералне службе безбједности (ФСБ) на Криму и Севастопољу.
„Савјет је 11. октобра 2021.године усвојио Одлуку (ЦФСП) 2021/17921 о измјенама и допунама Одлуке 2014/145/ЦФСП. Одлуком Савјета осам лица додаје се на листу лица, субјеката и тијела која подлијежу рестриктивним мјерама“, наводи се у декларацији високог представника ЕУ за спољну политику и безбједност.
Наводи се да се земље кандидати Црна Гора и Албанија, ЕФТА држава Норвешка, чланица Европског економског простора, као и Украјина, придружују овој одлуци Савјета.
„Они ће обезбиједити да њихове националне политике буду у складу са овом одлуком Савјета. Европска унија прима на знање ову посвећеност и поздравља је“, пише у тексту декларације.
Према Службеном гласнику ЕУ, појединци обухваћени новим санкцијама су, поред Леонида Михајлука, шефа руске Федералне службе безбједности на Криму и Севастопољу, и Владимир Терентијев, начелник Главног истражног одјељења Истражног комитета Русије за Крим, и војни тужилац у Ростову на Дону.
На црној листи је, при садашњем стању, 185 појединаца и 48 правних лица. Рестриктивне мјере укључују забрану путовања и замрзавање имовине.
Ове појединачне санкције су дио три рунде санкција које је ЕУ увела Русији 2014. године, заједно са секторским економским санкцијама које су продужене у јулу до 31. јануара 2022. Санкције уведене грађанима и компанијама на Криму остаће на снази до краја јуна.
Спутник