Такозвана “колона сјећања”, која је јуче у Вуковару одржана “у част свих жртава рата”, изродила се у још један усташки пир током кога су отворено слављени најгори и најцрњи нацисти.
На челу ове колоне која треба да промовише мир и помирење међу народима, припадници усташких паравојних формација поносно су носили црне заставе са шаховницом са првим белим пољем и исписаним усташким поздравом “за дом спремни”.
Да ствар буде још страшнија, у овој бизарној колони били су и хрватски председник и премијер Зоран Милановић и Андреј Пленковић, заједно са другим највишим представницима хрватске власти. Никоме од њих није сметало што следе припаднике ХОС са усташким заставама. То није сметало ни Србину Борису Милошевићу, потпредседнику хрватске владе, који је чак рекао да је И оваква колона “залог за бољу будућност”.
Милошевић је претходно изјавио да је дошао да се поклони жртвама и искаже им поштовање:
– Надам се и желим да Вуковар данас буде град пијетета, а сутра град радости и весеља, љубави свих становника који живе у њему и воле свој град. Мој долазак је корак према томе да се поделе превладају…- рекао је Милошевић.
Историчар Горан Шарић пита зашто у Хрватској никада нема ни речи о српским жртвама:
– Милошевић је дошао да се поклони хрватским жртвама и то је у принципу добро и похвално, али зашто и он и сви други никада не помињу српске жртве? Зашто не помињу око 180 српских цивила убијених у Вуковару у пролеће и лето 1991? Зашто су животи тих људи мање вредни? Зар само зато што су Срби? Kада дневник ХРТ-а и данас не би почињао као што је још 1991, када би се говорило и о српским жртвама, кад им не би свака прича о историји почијала “великосрпском агресијом”, онда би се у хрватском народу развила свест да су и српске мајке плакале – наглашава Шарић.
Извор: Ало рс