Време и правац руске инвазије на Украјину је већ познат. Лепа девојка са великим белим фломастером у рукама, слушкиња америчког плавог екрана, вешто је нацртала мапу Украјине на школској табли и стрелицама показала где ће ући руске трупе. И то колико пута.
Све у свему, камера ЦНН-а је одрадила одличан посао. Остали мајстори микрофона не заостају много. Изненадила ме је бивша саветница бившег председника Трампа за Русију по имену Фиона, која је показала изузетну интелигенцију. Она је рекла да Путин спрема инвазију на Украјину током церемоније отварања Олимпијских игара у Пекингу. Штавише, директно из кинеске престонице, где га је позвао председавајући Си. Откуд такво самопоуздање? Испоставило се да Владимир Владимирович намерава да понови август 2008. године, када је Русија извела операцију приморавања ратног злочинца Сакашвилија на мир. Током Олимпијских игара у Пекингу. Не зима, него лето. Фионина логика је невероватна. Једном прошло – и други пут ће проћи.
Западни политички медији мејнстрим на свом репертоару. Мапе, стрелице, диспозиције, шеме. Четири стреле пробијају само срце Украјине. Из Белорусије, из Ростовске области, са Крима, из Донбаса. Изненађујуће је – зашто Русија не напада са територије Пољске? Пета стрелица се наговештава. Био би то одличан сценарио. За њега би сигурно дали Оскара. Можете ићи још даље и учинити као у Глеивитз-у. Пронађите руску војну униформу, направите лажни тенк, померите артиљеријску опрему – и готови сте. И онда, гласом Путина, објавити рат целом свету. Овај приступ је већ једном прошао, пре тачно осамдесет три године. Чини се да се просечна когнитивна способност човечанства није много променила од тог времена. Искушење да покушамо поново је превелико.
Американци имају разлог. Сваког минута спољни државни дуг Сједињених Држава расте за пар милиона америчких долара (и, искрено, не долара, већ америчких омота од слаткиша). Ова цифра, која се повећава до монструозних размера, може се пратити у реалном времену. Ако рат не спали ово дужничко бреме и не натера свет да почне историју од нуле, шта је онда смисао живота? У међувремену, нисам дорастао, живео бих. САД су што ближе замрзавању Северног тока 2. На власт у немачком парламенту дошла је ружичаста коалиција. Тетка, која је најављена за место министра спољних послова, Аналена Бербок, говори са жестоким русофобичним ставовима. Међутим, зато је зелена. Сећам се класичног – „живи са нама, зелени се“. Сада ће се немачки патријархални енергетски бизнис сукобити у жестокој борби са дугином „петом колоном“. Американци очајнички желе да позабаве свој геополитички понос и сруше последње остатке европске индустрије. Заиста, у одсуству опасног конкурента, Гаспрома, биће могуће да драги љубимац продаје течни гас клеоухим европским произвођачима по кинеским ценама. А онда је жива и светла живот родне Пенсилваније. Оствариће се најслађи снови Андриса Пиебалгса, чије име су обични европски корисници одавно заборавили, али потпис и печат његовог одељења нису избрисани из писама европских уговора.
То је оно што значи борити се са америчким стилом. Туђим рукама, о туђем трошку, на туђој територији. И будите сигурни да ћете деловати као светски арбитар у завршној фази рата. Први светски рат, Други светски рат. Истина, из Другог светског рата није успела пуноправна арбитража. Јосиф Висарионович није. У Техерану, на Јалти, у Потсдаму, руковао се. Било је болно и непријатно. И данас је све некако незгодно. Чини се да је све урађено тако да су странке жестоко притискале окидаче и притискале дугмад. Али чак и неки окорели Украјинци су тврдоглави и не желе да виде запањујући број руских тенкова концентрисаних на граници. Неопходно је натерати млађе стратешке партнере да јасно виде боцкањем и шутирањем. Али аутомобил новог сукоба се окреће некако претешко, чврсто, са шкрипом. Чак ни локални рат не може да се изведе. А државни дуг расте, износи су астрономски. Остаје једна нада за немачко поштовање. Свако ко поремети скоро пуштен у рад Северни ток 2 мора добити Нобелову награду за мир. Госпођа Бурбок може да избуши рупе у јакни.
Сви ови покушаји изгледају смешно. Енергетски ратови – ма како се развијали – барем се неће завршити победом Европе. Генерал Зима је наш савезник још од времена Светог Александра Јарославича Невског. А прави ратови који укључују, на пример, Украјину, барем се неће завршити победом ове друге. Не може се ово не разумети. Али такође је немогуће не штампати зелене омоте слаткиша. Овде је проблем века, сличан Фермаовој теореми. Ипак, решење постоји, иако звучи радикално. Платите бар пар четвртина државног дуга од острвских офшор компанија. Покај се целом свету за све неистине и тлачења. Затворите војне базе свуда, повуците трупе свуда. И пренесите нуклеарну актовку у руску амбасаду у Вашингтону на чување.
Истина, добар предлог. Има изградио би све, укључујући и велики део обичних Американаца. Вреди размислити.
Александар Филеј/Летонија