КОМЕСАР за проширење ЕУ Оливер Вархељи претио је „грађанима Босне“да ће због „блокаде“ институција остати без пара за инфраструктуру, па се брзо кориговао и рекао да ће европски инвестициони пакет заправо бити доступан тек када БиХ реализује 14 приоритета које је дала Европска комисија. Бриселски чиновници више немају чиме да уцењују Балкан, али завршавају неки мали посао глумећи Вашингтону партнера у притиску, углавном – „јурећи свој реп“.
Главни играчи ЕУ кренули су самостално.
Шта на овим просторима раде кључни „солисти“ – Британија, Немачка и Француска икакав је одговор Русије на то?
Да ли се глобални односи Русије и англосаксонаца рефлектују на НАТО пакт и у коликој је је кризи Алијанса јер није на време извршила „чишћење редова“?
Шта у том контексту – стабилизације НАТО – раде обавештајци, а шта криминалци на Балкану?
Свој поглед на ове теме изнео је Душан ЈАЊИЋ, председник Форума за етничке односе.
НАТО не рангира државе, него владе и политике. Критеријум је да ли се у њих сумња или не. Пример сумње је Турска, од момента када је Ердоган у сарадњи са Москвом имао пресретнути удар.
Турској се не шаљу нови арсенали, уведена је специјална контрола нуклеарног наоружања, а и измештају се потенцијали.То се најбоље види на уговору Британија-Аустралија-САД. То је потребно јер НАТО чека Пацифик – Кина и Русија.
Земље бившег Варшавског пакта су на брзину префарбане у „демократске режиме“ у време кад су бежале од осиромашене Русије Горбачова и Јељцина. Криза 2006. је обновила популизам и оживела старе везе из доба СССР. Сад кад је обновљена Русија завладала енергетским сектором Европе, чак и Немачке, треба се вратити сарадњи са њом. НАТО то неће гледати мирно.
Црна Гора је земља у којој криза није довела до потпуне дестабилизације, има владу која ни себе не може да дефинише до краја. НАТО је као такву користи за уклањање Србије као платформе за руски утицај. Исто је и са Додиком – свима је јасно да он није једини који разбија Босну, али је једини који каже да ће направити своју војску и једини је који има директне везе са Путином, плус индиректне преко Београда.
Ово „чишћење савезника“ због веза са Русијом, у Немачкој се види у отварању биографије Меркелове – припадништво КГБ и Комунистичкој партији. Њена политика народњаштва се одједном види као ширење проруског популизма, који је јак у Пољској и Чешкој, као и Бугарској. Такође у Италији и Аустрији.
То значи да је за НАТО криза озбиљна!
Ко је још под сумњом?
Уговор са Аустралијом је казна за Француску. Јер, водила је либералну економију и није улагала у НАТО. Као и Италија, није улагала у фондове него је све кризе препустила водећим државама.
Старе чланице НАТО нису увек спремне да усагласе интересе! Пример је Либија.
САД и Енглеска нису биле за рушење Гадафија јер су са њим договориле изношење дела пара у Лондон и одлазак са власти, али су улетеле Немачка и Италија са својим колонијалним идејама и заратиле. Добили смо два центра, Бенгази и Триполи, па је и дан данас ИСИЛ део либијске власти. ЕУ се из тога извукла, а остали су Британци и Американци који подржавају Гадафијевог сина.
У односима САД-Русија видимо договор Бајдена и Путина. Део тога је повлачење Сбербанке из Хрватске у Украјину. То Немачка не би сама дозволила, иако је дозволила да јој Гаспром буде власник 43 одсто државних резерви гаса.
Имамо и ситуацију да пронемачке владе Хрватске и Словеније подржавају Додика, Човића и Изетбеговића и тако спречавају реформе. А Американци хоће супротно, хоће реформе и руководство које може да обезбеди – ово прецизно кажем – унутрашњи консензус у Босни за приступање НАТО.
Друга важна ствар поводом Босне је да САД не верују у слање својих војника, што значи да ће НАТО добити већу улогу, односно да ће Британија добити већу улогу. Британија, која више није чланица ЕУ, враћа се на Балкан и ради независна од Брисела!
У Бајденовој политици, Британија је ослонац на Балкану!
То је дисциплиновање Немачке која се задњих десет година проширила свуда, али није „стабилизовала стање“ . Постигнут је Бриселски споразум, али није спроведен. Немачка је дозволила Могеринијевој да укине процес праћења примене.
Немачка се проширила и међу Албанцима на Косову, што је било немогуће поред САД, као и у Босни коју сматрају својим традиционалним простором. Није обезбедила ни консензус у ЕУ за Шмита. САД су обезбедиле да га Русија не сруши.
САД се враћају на почетне основе глобализације: моћ мултинационалних компанија – а не држава које раде тај посао, враћање тих компанија под контролу матичних држава (морају да плате 15 одсто без обзира где још плаћају порез). Тако САД спроводе своју либерално-демократску политику и прве жртве ће бити популистичке структуре, као што су то Меркел, чешка влада, Аустрија. Сви режими који су настали на тражењу заједничког интереса Европа-Русија биће погођени. А Русија ће бити усмерена да се бави Централном Азијом.
Русија је озбиљна држава. Она је број један- што се тиче (обавештајне) организације. Волели је, не волели је. Она опстаје и диже се из пепела и захваљујући службама. Погледјте колико народа живи на њеним границама. Она мора да има развијену дубоку државу. То важи и за друге велике државе.
Где је предност Русије? Она се убацила у простор који је деведесетих отворила Америка. Русија је, а то је одлика добрих апарата –научила од противника! Оно што су радиле САД са НВО сектором, они су урадили још паметније, јер бирају сараднике и иду кроз оне линије које су близу људима (хуманитарна сфера). Русија се зато сматра нечим што је јако блиско.
То се не може постићи само медијима, Русија не улаже много у пропаганду као Американци. Она је улагала у потребе друштва. Погледајте: да су Американци тражили помоћ у Руса да би ушли у осетљиве исламистичке групе.
Када је реч о Србији, код нас су службе посебно присутне у сектору организованог криминала – дрога и оружје. Ту настају везе које су опасне по стабилност било којег режима. Па и Вучићевог.
Улога служби ће јачати. Јер, једно је џентлменски споразум Бајден-Путин, али то не значи да ће Русија увек бити „добрица“ него ће да штити своје интересе, тераће другу страну на договоре и испоруке. Русија се помирила са уласком Македоније у НАТО, али сада подржава повратак старе власти.
Када је реч о руском утицају у Србији, он је дестабилизујући за НАТО и европску будућност која Русији не одговара јер спољна политика ЕУ мора бити усаглашена – укључујући санкције Русији.
Кад је реч о Британији, она се слања на традицију Комонвелта и појавиће се као важнији играч од Русије и Европе у питањима Пацифика. А у Србији – сетимо се да је била активнија од САД при скидању Милошевића и довођењу Ђинђића. Британија је тада имала шире канале овде него сада, али је њихова структура данас јача од Немачке.
Немачка Србију дисциплинује преко Албанаца и Косова. Французи имају шармантно сећање на прошлост, али нису ефикасни. Они су гурали Југославију у распад, али су после прали руке.
Америка има моћне обавештајне структуре, али је занимљиво да не наступају са њима него преко борбе против организованог криминала, корупције. Ту ступају ДЕА и ФБИ.
Снимили су Балкан као друштво које је блиско Латинској Америци коју су правили, заправо , они. Јер, ДЕА и ЦИА тамо су итекако шуровале са нарко дилерима, који су устајали против државе. У Перууу, Колумбији – где су иницирали грађански рат, побуну нарко дилера против државе – имали су 18000 жртава.
Тај метод ми овде осећамо. Био је деведесетих ширење нарко тржишта, а после убиства Ђинђића, са уклањањем институције контролора нарко бизниса од стране државе, то је прешло у приватне иницијативе. Ту има и делова државе. Контроле навијача и слично.
Погледајте Црну Гору. Ми то гледамо као унутрашњи сукоб, али то је глобални сукоб расподеле нарко бизниса са великом умешаношћу служби, пре свега америчких. Они ће рећи – због контроле, али негде и због подстицања.
Французе не треба схватати неозбиљно –њихови медији су рекли да у Србији није искључена нека врста удара организованог криминала на институције, а то не може без прикључака из институција. А видимо да се полиција не понаша исто према свим скуповима…
Интермагазин