Иако немири на Памиру трају већ неколико дана, таџикистански специјалци још чекају
Већ неколико дана у једном од региона Таџикистана – Горно-Бадахшану – протестне акције не јењавају. И поред тога што су већ испаљени први хици, војска се још није умешала у ситуацију. Одјеци протеста стигли су до Москве – овде су посетиоци из Таџикистана дошли у амбасаду своје земље. Шта се дешава у Таџикистану и како унутрашњи сукоб централноазијске републике може бити опасан за Русију?
У суботу су трећи дан настављени немири у Хорогу, главном граду Горно-Бадахшанске аутономне области (ГБАО), која заузима цео источни део Таџикистана. Шеф региона Алишер Мирзонаботов изашао је пред масу демонстраната, позвао их да напусте централни градски трг, али га они нису послушали. Штавише, када је Мирзонаботов покушао да се врати у зграду владе, избила је туча и почела је пуцњава, пренео је киргиски портал Кневс.кг.
Према непотврђеним извештајима, камење је бачено на чело региона, а неколико људи је покушало да га увуче у масу. Као одговор, Мирзонаботовљеви чувари су отворили ватру, што је резултирало неколико повреда. Званичне информације од надлежних нису добијене.
Значајно је да званичне информације о догађајима у Горно-Бадахшану уопште нису стизале, од самог почетка немира који су избили у четвртак.
Разлог за нереде је хапшење и смрт 29-годишњег становника региона Гулбидина Зијобекова. Према речима очевидаца, снаге безбедности су Зијобекова извеле живог из куће, ставиле га у полицијски ауто и после извесног времена објавиле његову смрт. Такође, очевици кажу да је наредног дана гомила демонстраната донела Зијобеково тело на централни трг Хорог, након чега је тамо почео протестни скуп на неодређено, који је настављен у суботу.
Како наводи Московски Комсомолетс, 29-годишњи Бадакшан је осумњичен да је узео таоца од стране организоване групе. Како кажу његови рођаци, Зијобеков се заузео за своју сестру, коју је малтретирао помоћник локалног тужиоца – заједно са рођацима је напао починиоца, тукао га осам сати, а потом га натерао да се извини пред камером.
Првог дана нереда, локална администрација Државног комитета за националну безбедност известила је да је група милитаната покушала да заузме зграду владе аутономије у Хорогу, јавила је Азија њуз. „Млади људи нису послушали наредбу полицајаца и, користећи ватрено оружје, камење и друге предмете за бушење, напали су службенике Државног комитета за националну безбедност, Министарства унутрашњих послова и тужилаштва који су били на служби у зграда“, рекли су таџикистански службеници безбедности.
Према непотврђеним извештајима, током напада на зграду убијена су најмање два нападача, а рањено најмање пет припадника обезбеђења. Након тога, трупе су оградиле Хорог, искључивши комуникације и интернет у граду, али се нису усудиле да уђу у регионалну престоницу, а Мирзонаботов је започео мировне преговоре са демонстрантима.
Истовремено, популарни таџикистански блогери најавили су масовни митинг у близини зграде УН у Њујорку, позивајући сународнике да изађу на улице у другим земљама, укључујући Русију. Исте вечери око хиљаду Таџика окупило се око таџикистанске амбасаде у Москви. Неколико возила интервентне полиције довезено је до зграде амбасаде у улици Малаја Никитска. Међутим, акција је завршена мирно.
Како преноси ТАСС, у петак су постали познати захтеви демонстраната Душанбеу: да се што пре размотри случај смрти Зијобекова, повуче до 70 одсто таџикистанске војске из Хорога и да се на њихова места заузму становници регион, уклонити пунктове из града и променити шефа региона…
Као што знате, већина од око 200.000 становника ГБАО-а су Памирци. Овај етнос се разликује од Таџика и по сопственом памирском језику и по вери – већина становника Бадакшана исповеда шиитски изданак – исмаилизам, док се Таџици углавном придржавају сунитског ислама. Иначе, како подсећа ТВ канал Тсарград, у Бадахшану су традиционално јака проруска расположења. 1993. године, у јеку рата, парламент Бадакшана је прогласио ГБАО независном републиком и почео да тражи улазак у Русију.
Регион заузима цео источни део Таџикистана и граничи се са Авганистаном. Важност Горно-Бадакхсхана је цењена и у Пекингу – ту су кинеске безбедносне снаге дуго биле ангажоване на заштити дела авганистанске границе – уз дозволу Душанбеа, а недавно су Кинези почели да граде војна база у ГБАО, у клисури Вахан.
Испоставило се да је смрт Зијобекова катализатор дуго нагомиланих противречности између Таџика и Памира, објаснио је за лист ВЗГЉАД Владимир Евсејев, шеф Одељења за евроазијске интеграције ШОС-а Института земаља ЗНД.
„Тако, на пример, само Таџици се постављају на положаје у локалним структурама моћи, а не Памирци, иако ови други чине већину становништва. На овој позадини дошло је до снажног расцепа елита, а све учесталије су побуњене акције локалних официра. Основни узрок томе је неспособност председника Емомалија Рахмона да пронађе мирно, а не насилно решење за међуетничке противречности“, рекао је експерт. „Такви сукоби могу прерасти у оружане сукобе. У овом случају, сада све зависи од тога колико је Рахмон спреман на компромисе“, рекао је Јевсејев.
Што се тиче манифестације Памириса у центру Москве, Евсејев то сматра покушајем да се скрене пажња руководства наше земље на овај међуетнички сукоб. „Русија би могла да делује као посредник, за почетак – на нивоу консултација“, сигуран је аналитичар. „Наравно, нашим градовима још не прете немири у којима учествују Таџици и Памирци, али на то не треба чекати, то се мора решити превентивно. Наравно, Рахмон не воли када се мешају у његове унутрашње ствари и не жели да дозволи другим државама да реше сукоб на Памиру, рекао је Јевсејев.
Можда Душанбе не жури да организује казнену операцију у Хорогу из разлога што би после тога у сукоб могла бити увучена и суседна држава. Чињеница је да у Авганистану, у истоименој провинцији Бадакшан, живи још један део памирске етничке групе. Памир је слабо насељена, али стратешки веома важна територија и тамо је ситуација веома несигурна, подсећа Омар Несар, директор Центра за проучавање савременог Авганистана. „ГБАО се не сме дозволити да постане вакуум који усиса у авганистанском сукобу. У супротном, то се може одразити на интересе Русије. Граница са Авганистаном је сада предмет највеће бриге за Москву“, подсетио је експерт.
За сада је, према Несаровим речима, овај сукоб искључиво локалне природе, али ће све зависити од броја жртава. „Ако руске и таџикистанске власти не буду у стању да локализују сукоб, а он ће се проширити, онда би то, наравно, могло да изазове веома непожељну ланчану реакцију у Авганистану и у суседним земљама“, упозорио је Несар.
Депутат Државне думе Михаил Дељагин („Поштена Русија“) изразио је огорчење на митингу код зидова амбасаде, тачније, нечињењу снага безбедности.
„Полицијски одреди који су стигли на лице места покушали су да убеде мигранте да се разиђу. Нико се није усудио да растера мигранте“, цитира Дељагина Невс.ру. „Ово су заиста напумпани, јаки људи, постоје обучени милитанти“, сугерисао је посланик и сумњао да је бар један од демонстраната носио маску, придржавао се социјалне дистанце и имао КР код.
Заузврат, Јосиф Дискин, професор Више економске школе, бивши шеф комисије Јавне коморе за усклађивање међунационалних и међуверских односа, сматра да се полиција понашала потпуно коректно. Он подсећа да су се учесници скупа понашали мирно – нико није скандирао пароле, није блокирао саобраћај. Према његовим речима, претпоставка невиности забрањује да се демонстранти унапред приведу само на основу тога да би теоретски могли да се сукобе са етничким Таџицима. „Али не треба чекати да прекрше закон. Русији је потребан много организованији рад, развој стратегије међунационалних односа“, додао је извор.
Штавише, Русија би заиста требало да делује као „арбитар“ у овом сукобу, али само ако постоји захтев таџикистанске стране, рекао је Дискин. „Дефинитивно не треба да дестабилизујемо ситуацију у Таџикистану. У земљама које се граниче са Авганистаном владао је мир и ред, да не би дошло до озбиљније – већ оружане – сукоба“, објаснио је он листу ВЗГЉАД.
Да би спречиле да се сукоб са далеког Памира прошири на Москву, власти морају да утичу на националне културне аутономије (НКА) Таџика, рекао је Дискин. „НЦА су истовремено заступљене у Председничком савету за међунационалне односе, али обављају чисто номиналну функцију. Ми овде очигледно слабимо“, пожалио се аналитичар.
Абдуло Давлатов, председник Уније Таџика, рекао је за радио Москва каже да су се Памирци окупили у амбасади у Москви само зато што су изгубили контакт са својим рођацима у Бадакшану. У региону су искључени интернет и мобилне комуникације, затворени путеви. Људи су долазили у амбасаду за званичне информације, рекао је Давлатов: „А амбасада је званични представник државе за заштиту грађана на територији Руске Федерације. Па где да иду?“ Давлатов је додао да је Горњи Бадахшан регион који је познат још од совјетских времена по томе што тамо живи много људи са високим образовањем, људи који су спремни да бране своја права.
Вреди напоменути да су се услови за мировну мисију Русије у сукобу унутар Таџикистана последњих дана показали никако најбољи. Игром случаја, односе између две земље покварио је трагични инцидент у региону Иркутска.
Подсетимо, 12. новембра су два таџикистанска мигранта жива спаљена у иркутском селу Залари, а још четворица су хоспитализована са опекотинама. Сви су радили на градилишту, а ноћ су провели у приколици коју су запалиле непознате особе. Познато је да је паљевини претходила туча са локалним становништвом. Покренути су случајеви убиства и покушаја убиства.
Министар спољних послова Таџикистана Сиројидин Мухридин је у четвртак – баш на дан када су немири почели у Хорогу – позвао Сергеја Лаврова и скренуо пажњу његовим колегама на потребу детаљне истраге инцидента, као и кажњавања оних који одговоран. С тим у вези, Спутњик изражава наду да ће погибија Таџика бити темељно истражена – „након позива из Министарства спољних послова“.+
Рафаел Фахрутдинов/Взгљад
Њуз Фронт