Једна војска, један штаб и један непријатељ – у Европској унији се води полемика о плану „Стратешки компас“ помоћу ког ће европске земље створити свој војни блок и тиме смањити зависност од НАТО и САД. Међутим, многи се противе овој одлуци – из различитих разлога.
„Учинити Европи великом и истински независном“ – понављају у Бриселу. А томе ће, уверени су, помоћи нова одбрамбена стратегија до 2030.године – „Стратешки компас“.
Шта предвиђа „Стратешки компас“
Разрадили су је доста брзо за бирократизовану ЕУ. Крајем 2020.године Немачка је предложила да се „разради комплекс мера“ за заштиту од различитих претњи. Већ пола године касније нацрт је предочен националним владама. А концепцију желе да усвоје у марту 2022.године. Главни функционери Уније пожурују своје колеге као никад до сада, констатује коментатор РИА Новости Антон Скрипунов.
„Спроведена анализа претњи јасно показује да је Европа у опасности… Прво, наше економске могућности су све више ограничене. Пре тридесет година ЕУ је поседовала четвртину светског богатства, за двадесет година имаће само десет одсто. Осим тога, број становника рапидно опада и до краја века Европа ће имати само пет одсто светске популације“, упозорава високи комесар ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ.
А догађаји у Авганистану су показали да „амерички партнери“ не могу чак ни себе да заштите. Стога Европљани морају сами да спрече надолазећу катастрофу.
У документу је идентификован „јахач апокалипсе“ – Русија, која, по мишљењу аутора, „користи тактику хибридног ратовања, дезинформисање и сајбер нападе“. Поменута је и Кина, као „економски конкурент и системски супарник“.
Стога је Европској унији потребна заједничка стратегија, заједнички одбрамбени буџет и војска – чак и у космосу. До 2025.године Брисел планира да формира „јединствену универзалну групацију за брзо реаговање“ од пет хиљада бораца.
„Претходни покушаји распоређивања снага ЕУ имали су ограничени успех. Нова стратегија учиниће да наше трупе буду оперативније и ефикасније“, не сумња Борељ. Он наводи као пример кризу с мигрантима на пољско-белоруској граници која би, да је документ већ усвојен, могла брзо да буде решена.
Како тачно – званичник не прецизира. Није јасно ни ко ће командовати, чиме ће бити наоружан контингент, како ће се договарати операције. Питања је сијасет. Европски комесар скептицима кратко одговара: „Не брину ме неслагања.“
Збацити јарам
Брисел није једини који агресивно гура ту идеју. За нови систем заинтересовани су и Берлин и Париз. Тамо отворено говоре о „тежњи ка независности“ од спољних сила. Има се у виду пре свега НАТО. Управо снаге Алијансе, према споразуму о ЕУ, служе као основа за одбрану континента. Наравно, на челу са САД.
Американци су усидрили у Европи од краја Другог светског рата. Бројност њихове групације стално је расла да би 1980-их година достигле 300 хиљада. Сада их је око 60 хиљада.
Основни контингент од 34.000 војника налази се у Немачкој, где је америчка база Рамштајн, највећа изван САД. Последњих година немачки политичари са незадовољством говоре о прекоокеанским гостима – а великим делом издржавају их од немачког новца. Штавише, наоружање мора да се купује управо од Пентагона, што такође није свима по вољи. Тако сада Бундестаг треба да бира између Ф-35 и „домаћег“ Еурофигхтера.
Уз то, Немци желе да први изграде ловце шесте генерације. Заједно са Французима – јер француски председник Емануел Макрон стално говори о војној независности ЕУ. Париз види Вашингтон као конкурента како у Африци и на Блиском истоку, тако и на тржишту оружја. Истовремено, за пет година Париз је повећао војни извоз за 72 одсто. Могло је бити и више да Аустралија није изненада одустала од француских подморница.
Канбера је дала предност војном савезу са Сједињеним Државама и Британијом у оквиру пројекта АУКУС. Раскид уговора вредног 56 милијарди евра, који је затим уследио, у Јелисејској палати назван је „ударцем у леђа“.
Пентагон има и на Апенинима велике војно-поморске базе. Политичари у Риму са опрезом се односе према овој ситуацији, али обични Италијани годинама протестују против Јенкија, који се често понашају разуздано. Тако су 2017. у Вићенци после серије пијаних туча Американцима чак забранили да напуштају војне јединице.
„Драго нам је да вас видимо“
Јача америчко присуство и у Прибалтику где су властии неописиво „задовољне присуством америчких снага“ и граде за њих базе – Херкус је отворен у Литванији у августу, притом на иницијативу Виљнуса, иако чак и у Пентагону сумњају да је она потребна.
„Потреба за тим је већа него икад. Ми обезбеђујемо све што вам је потребно, стварамо све услове за одржавање бојеве готовости трупа“, поручио је Вашингтону министар одбране Арвидас Анушаускас.
Тренутно се тамо налази око 500 америчких војника, 30 тенкова Абрамс и 25 оклопних возила Бредли, а док веће групације с времена на време долазе на вежбе.
У Пољској је пак стационирана читава оклопна бригада. Пентагон ће ускоро тамо изградити базу у пуном капацитету где ће разместити 85 тенкова, 190 борбених пешадијских возила, 35 самоходних артиљеријских оруђа и четири тенковска моста. А одатле је до руске границе свега 256 километара.
„Нови сукоб у најави“
Пољска и балтичке државе су против „Стратешког компаса“ због „руске претње“. Неке друге земље скептичне су из економских разлога. Критике упућују пре свега „млађе чланице“ ЕУ. На пример, Чешка чији представник у Европском парламенту Александар Вондра овај пројекат зове „преамбициозним“.
Политичар је изјавио да су са једне стране Русија и Кина означене као опасни противници, а са друге ЕУ их сматра партнерима.
Истичу и то да ће такво „етикетирање“ ове две државе погоршати економску ситуацију, посебно у време епидемије.
Брисел, међутим, тражи да се повећају војни трошкови, иако је ЕУ за седам година потрошила за одбрану 1,93 билиона долара. У низу држава не желе да одреше кесу за идеју која „дуплира оно што већ постоји“. Поред НАТО, у Европи делује неколико структура, једна од њих је Европски корпус, који је теоретски способан да распореди четири дивизије. Пре двадесет година седам хиљада војника било је активно на територији Босне и Косова.
„Земље заинтересоване за овај пројекат, пре свега Француска, трудиће се да га прогурају. Тема је актуелна јер се НАТО формирао у друкчијим условима и за друкчије циљеве, док је сада структура конфронтације друкчија: нема јасне линије фронта, објашњава потпредседник Академије геополитичких проблема Констатин Соколов.
Међутим, како примећује експерт, нејасно је како ће се нова алијанса уклопити с америчким снагама, које „тешко да ће напустити своје базе“. Постоји могућност да се појаве жаришта напетости унутар ЕУ.
Спутњик