Ако би се десило да се за годину-двије распадну и НАТО и Еуропска унија, као ударне песнице негдашњег америчког империјализма, намјерног да завлада свијетом, веома би ме занимало шта би рекли њихови домаћи телали на нашим просторима.
„Забога, ко се томе могао надати“, била би, вјероватно њихова прва реченица-исприка. А исприке ту не може бити. Јер, у овом часу се и голим оком види оно што су нам некад саопштавали видовњаци, или екстра сенси, како се називају у овим временима.
Наш је, не само црногорски, већ и балкански проблем, што се од времена Радоја Домановића намножило толико слијепих и потплаћених вођа, да се готово могу изједначити са бројем следбеника. А провалије чекају.
Испоставиће се да је све што је рађено у име Црне Горе у последње три деценије, било наопако. Супротно и њеним стварним интересима, и њеном витешком, да не кажем херојском идентитету.
Издајничка власт је успјела, на нашу срамоту, да нас подијели и преда у руке бјелосвјетским политичким и обавјештајним хијенама, које нам и даље кроје судбину!
С тога сам данима у недоумици да ли уопште треба нешто рећи и започети „Што би народ к витештву зажегло, /Што би свете кости прађедовске/ Озарило да у гроб играју“…
Изгледа да и у овој муци у којој смо, инспирацију ваља тражити у „српској Библији“, у „Горском вијенцу“.
Тешко ми је, наравно, да помињем стихове „Младо жито, навијај класове/Приђе рока дошла ти је жњетва,/Дивне жертве видим на гомиле/Пред олтаром Цркве и племена“, не дао Бог. Али, „Чујем лелек ђе горе пролама:/Треба служит чести и имену/ Нека буде борба непрестана, /Нека буде што бити не може!“/…
Ово је за Његошеву и нашу постојбину судбинско вријеме, које не дозвољава ћутање и нечињење. А поготово, понижење, са којим живимо већ годинама! Аман, браћо!
Овдје бих направио дигресију да бих објаснио зашто сам свим срцем био за побједу Трампа, која му је безочно покрадена уз припомоћ наших чувених „отпораша“, који су прво удесили Србију, а потом Украјину и тако даље, све уз сарадњу ЦИЈЕ и уз новац алтруисте Сороша.
Хоћу, дакле, да још једном подсјетим на ријечи Трампа, изговореним са говорнице Уједињених нација: …“Ако желите слободу, поносите се својом земљом. Ако желите демократију – држите се свог суверенитета! Ако желите мир, волите своју нацију. Мудри лидери увијек мисле на добробит свог народа и земље. Будућност не припада глобалистима, будућност припада – патриотама! Будућност припада независним нацијама које штите своје грађане, поштују комшије, поштују разлике које сваку земљу чине јединственом и посебном…“
Драги моји политички пигмеји и национални издајници, да ли сте чули ријечи господина Трампа, који ће, све су прилике, бити поново предсједник САД? Да му је Дубока држава дозволила проглашење побједе у другом мандату, НАТОа више не би било. А ни ЕУ која је планирана као компатибилна творевина овој злочиначкој организацији… Вјерујем, да их ускоро неће бити и без Трампа. Будућност, што рече Трамп, не припада глобалистима (сатанистима), већ – суверинистима. А где је ту наша заробљена и опустошена Црна Гора? Шта би са њеним суверинитетом, од кад је Поглавник, супротно вољи народа, уписао у његов злочиначки НАТО?
То су биле оне станице кад воз крене у погрешном смјеру.
УРА, или Црно без бијела, као експонент Друге фамилије, природно ће ућуи у сарадњу са Првом фамилијом. Зар се нешто друго и могло очекивати?
Мањинске партије остају и даље вјерне Поглавнику, који им је, да би опстао на власти, уступио својевремено готово половину министарских мјеста у Црној Гори, подијелио станова и привилегија за њих и њихове ближње, о којима су могли само да сањају… Вјерујем да им је, послије свега, тешко да преломе. А мораће јер побједничкој коалицији (осим УРЕ која се већ оголила као странка издаје и која је , уз помоћ двије западне амбасаде, владала Црном Гором више од годину дана) геополитичке прилике у свијету, па неминовно и у Црној Шуми, иду на руку.
Дакле, упркос колонијалној позицији наше тужне Црне Горе, ваља говорити – истину. – А странке , као заступници и тумачи изборних програма, којима су бирачи вјеровали, нека виде шта ће и како ће. Нека виде и бирачи, ако Бог да на изборима, који су, овим споменутим спотицањима, једина демократска алтернатива.
Јован Лакићевић/ИН4С