Када се пре неколико година први пут појавила вест да руска државна компанија за нуклеарну енергију ради на плутајућој нуклеарној електрани, неки су то схватили као шалу. Други су то исмевали као најгору идеју икада.
Али испоставило се да то ипак није била тако чудна идеја. „Академик Ломоносов“ је почео са радом 2019. године. Изгледа као оно што је требало да буде – извор поуздане енергије у региону чија је клима толико оштра да би изградња било коje друге врсте система напајања представљала изазов.
„Академик Ломоносов“ налази се у близини града Певека на Чукотки. Чукотка је аутономна област у северном делу Далеког истока Русије. Пуна је злата, бакра и литијума, између осталих метала.
„Фајненшел тајмс“ је раније ове недеље писао како Русија подгрева своје арктичке амбиције нуклеарном енергијом. А амбиције укључују потпуно искориштавање предности отварања Северног морског пута захваљујући променљивој клими, као и његовом металном и рудном богатству.
Узмимо бакар, на пример. Потражња за бакром ће порасти у наредним годинама ако се енергетска транзиција настави на тренутном нивоу. Метал је подразумевани избор за електричне инсталације захваљујући својој врхунској проводљивости и такође се користи у значајним количинама у производњи, преносу и дистрибуцији електричне енергије, укључујући ветротурбине и соларне инсталације.
Такође се доста користи у електричним возилима – ако просечан мотор са унутрашњим сагоревањем садржи око 20 килограма бакра, просечан електрични аутомобил садржи чак четири пута више. Стога није ни чудо што ће потражња за бакром само ради пуњења електричних возила, порасти за невероватних 1.000% између 2020. и 2030. године.
Можда је случај да док су сви превише заузети посматрањем цена природног гаса у Европи и питајући се шта ће Москва даље да ради, Москва се заправо фокусира на метале и минерале, од којих су неки, узгред, названи „нафтом сутрашњице“.
Према чланку „Фајнешенел тајмса“, Чукотка је богата резервама литијума. Колико је богата тешко је одредити, али би то могло бити довољно да се вреди развијати. Русија такође има налазишта литијума у источном Сибиру и Јакутији, такође на Далеком истоку и планира да постане извор 3,5% светског литијума до 2025. године.
Чини се да је Арктик модерна верзија пећине са благом у Али Баби и четрдесет разбојника. На Арктику има свега што се тиче природних ресурса, али сурова клима и недостатак чак и основне инфраструктуре у већини ометали су развој ових ресурса. Такође није било велике потребе за њима у економији заснованој на фосилним горивима.
Сада, са очекиваним порастом потражње за већином основних метала и одређених минерала који се сматрају кључним за енергетску транзицију, као што је кобалт, на пример, или група која је позната као ретки метали, изгледа да постоји јака мотивација, барем у Русији, која има већи део Арктика, да би напредовала у развоју ресурса у негостољубивом северном региону.
„Росатом“, компанија која стоји иза „Академика Ломоносова“, планира да изгради још пет плутајућих нуклеарних електрана, све за снабдевање рударских пројеката. Кремљ је преферирао нуклеарну опцију у односу на „Новатекову“ идеју за плутајуће електране на гас. Пет плутајућих електрана коштаће 2,2 милијарде долара.
Плутајуће електране су први корак који треба учинити на путу ка развоју руског металног и рудног богатства на Арктику. Без струје, задатак изградње путева и друге виталне инфраструктуре за рударски пројекат је много изазовнији. Са струјом је први велики проблем решен.
„Русија треба да се шири преко Арктика, јер овде има своје главне минералне ресурсе“, рекао је председник Владимир Путин још 2017. године и од тада се уверио да је напредак постигнут.
„Светска економија је усмерена на постепени прелазак на нискоугљеничну енергију, а то је већ нова реалност“, рекао је премијер Русије Михаил Мишустин раније ове године.
„Неопходно је припремити се за постепено смањење употребе традиционалних горива: нафте, гаса и угља. Неопходно је побољшати енергетску ефикасност, развити алтернативну енергију, изградити одговарајућу инфраструктуру“, рекао је Мишустин.
Другим речима, Русија почиње да се припрема за свет после фосилних горива, или бар за свет коме је потребно мање угљоводоника који су га хранили већ скоро 200 година. Овај свет ће заменити угљоводонике металима и минералима. На срећу по Русију, има доста и угљоводоника и метала и минерала. Нажалост, за оне који немају много метала и минералних ресурса, могли би се поново наћи зависни од увоза из земље која сада држи снабдевање гасом у својим рукама.
Извор: РТ / Oilprice