Евентуални међуетнички сукоб у Босни и Херцеговини војне снаге САД и чланица НАТО могли би да смире са око 60.000 војника и трошковима од 18 до 24 милијарде долара у првој години ангажовања, оценује се у студији америчког Центра за стратешке и међународне студије (ЦСИС), која третира и евентуално војно учешће Србије које се сматра мало вероватним.
Kако преноси портал Балканска безбедносна мрежа, војна интервенција Србије се у том случају сматра мало вероватном, али се предвиђа да би били потребни ваздушни напади, уз додатне трошкове од око 24 милијарде долара.
Kада се говори о БиХ као могућој чланици НАТО, међуетнички сукоб се сматра највећим потенцијалним војним изазовом.
Студија износи различите хипотетичке сценарије таквог развоја догађаја под утицајем страних фактора: од подршке Србије „иредентистички оријентисаном локалном становништву“, подршке Русије етничком сепаратизму до таласа насиља насталог под утицајем радикалних исламиста.
„Србија се наводи као једина потенцијална спољна претња, али веома мало вероватна јер је Београд данас у Партнерству за мир, сарађује са НАТО и налази се на путу европских интеграција“, додаје се у тексту.
ЦСИС процењује да Влада у Сарајеву има релативно слабе војне снаге, мали војни буџет и економију у тешком стању, али да би БиХ могла да затражи подршку НАТО ако постане чланица Алијансе.
„Занимљиво је да нигде не имплицира да би оружану побуну извели Срби, Бошњаци или Хрвати. Ипак, аутори износе и хипотетички сценарио по коме би ‘будућа ултранационалнистичка власт’ у Србији могла да се умеша у сукобе у БиХ уколико буде потредно да заштити Србе од ‘секташког насиља, исламског екстремизма и секуларних напада’. У таквом сценарију, процењује се да би Србија са четири тешко наоружане бригаде и ваздухопловством могла врло брзо да победи лако наоружане снага БиХ. Очекивана би била и помоћ Русије Србији у техници и војним саветницима“, сматрају аналитичари.
Ту би на сцену ступили ваздушни удари НАТО и САД. Водећи се искуствима из бомбардовања Србије 1999. и ратова у Ираку и Авганистану Центар за стратешке и међународне студије предвиђа да би таква акција натерала српске војне снаге да се крију. У том случају, аутои сматрају да би против српских снага требало спровести акцију попут оне у Хрватској 1995, односно комбиновање ваздушних удара и напада копнених снага владе у Сарајеву.
Трошкови ваздушних напада износили би 24 милијарде долара, а трошкове би пођеднако сносили САД и остале земље чланице НАТО-а.
У оквиру програма међународне безбедности, аутор Марк Kансиан и његов сарадник Адам Сакстон урадили су прогнозе како би могло да изгледа ширење НАТО, у контексту потребних војних снага и новца за јачање одбрамбених способности савезника или пак мировних операција. Аутори су се бавили постојећим војним снагама НАТО-а и Русије, као и потенцијалним жариштима уколико дође до ширења Алијансе.
Kао државе које могу постати део НАТО наводе се Шведска, Финска, Украјина, Грузија и Босна и Херцеговина. Од европских земаља изостављени су Србија, Белорусија, Молдавија, Ирска, Швајцарска и Аустрија.
Курир