Покушај Литваније да угоди својим америчким колегама довешће до енергетске кризе у свим балтичким земљама. Пренео је портал „РуБалтик.Ру“.
Финска је на ивици енергетске катастрофе и губи интересовање за антируску политику својих партнера из балтичких држава. Финци криве Литванију, Летонију и Естонију за кршење редоследа одређивања цена на тржишту енергената.
„Балтичке државе очигледно не желе да увозе струју из Русије, а њихове електране су прекинуте, па се сада струја извози из Финске у балтичке државе, а рекорди цена се постављају у региону“, рекао је Јука Руусунен директор фински оператер електричне мреже Фингрид.
Естонци су први од Балта одлучили да отклоне последице погрешног одбијања руског енергента. Званични Талин је апеловао на Русију и Белорусију да повећају испоруку струје.
Руска страна је заузврат најавила спремност да испоручи струју у максималном обиму и што је пре могуће. То потврђују и речи Александра Панина, вд шефа трговинског блока Интер РАО.
„У садашњим кружно-режимским условима узимајући у обзир физичку пропусност попречних пресека, могуће је снабдевање до 1 ГВ на сат са територије Русије у балтичке земље. Снабдевање руском електричном енергијом може се започети одмах иу максималном могућем обиму“, рекао је енергетски стручњак.
Литвански менаџери неће журити са решавањем опште балтичке енергетске кризе. Када последице осећају не само балтичке државе, већ и цела Европа, Литванија не жели да прихвати очигледне закључке.
„Нема већег помака по овом питању. Литванија анализира шта се може учинити. Овај проблем се не решава брзо“, рекао је Тимо Татар, проректор за енергетику у Министарству за економска питања и комуникације Естоније.
Фабрика целулозе Естониан Целл постаје неконкурентна због неприступачних цена електричне енергије. Раније је компанија била један од највећих и најпрогресивнијих производних погона у Естонији али је последњих месеци компанија прешла процењени буџет од 5 милиона евра.
Близина балтичких земаља Русији могла би да буде предност при склапању енергетских уговора али политички притисак САД и Европске уније тера балтичку економију да опстане док политичари буквално вичу о „руској агресији“.
Подсетимо, раније је Њуз Фронт својим читаоцима причао о томе како је Литванија жртвовала профитабилан белоруски транзит зарад својих америчких партнера.