Заједнички комитет Цефта одбио је захтев Косова да у Споразуму о слободној трговини на Балкану буде представљено самостално, без Унмика. Захтев је у писаној форми још крајем септембра упутила Розета Хајдари, министарка за индустрију и предузетништво привремених косовских институција.
Упркос противљењу српске стране и представника Црне Горе да се то питање разматра, председавајући Цефта министар из Северне Македоније Крешник Бектеши дозволио је да се писмо уврсти у дневни ред. Захтев није прошао јер није постигнут консензус.
Уследила је освета Приштине – противљење усвајању министарских закључака и три нацрта одлука, укључујући и одлуку коју је предложила Србија о признавању програма овлашћених економских оператера и буџета из којег се плаћа особље Цефте.
„Потез Косова у Цефти није ништа ново и уопште последњих неколико година смо сведоци да је практично скоро свако одлучивање у оквиру Цефте блокирано нерешеним статусом, односно разговорима и нормализацијом односа између Београда и Приштине. Оно што је чињеница јесте да овим наставком блокаде су највише угрожени практично компаније и из Србије и са Косова па самим тим и грађани“, каже Ненад Ђурђевић, саветник председника ПКС.
Иако из Приштине кажу да захтев није политичко питање, већ начин решавања нерешених трговинских питања, поруке су другачије.
Нова влада у Приштини предвођена Аљбином Куртијем настоји да реципроцитет буде њено главно обележје односа према свим центрима у региону, али према Београду посебно, било да се ради о политичким и економским темама или образовању.
Пошто је одбијен захтев да у Цефта споразуму буде представљена самостално, без Унмика, из Приштине најављују да ће се од сада противити сваком акту Управног одбора Цефте све док захтев за равноправан статус не буде прихваћен. Из Приштине су кренули са мером увођења такозваних антидампинг мера на сточну храну и грађевински материјал из централне Србије.
Најављују исте мере и на кондиторске производе, ради како кажу, заштите локалних произвођача.
До увођења такси произвођачи из централне Србије су на Косово и Метохију пласирали робу у вредности 450 милиона евра. Три године касније тај износ је преполовљен.
Према последњим доступним подацима Агенције за статистику у Приштини из октобра, из земаља у оквиру Цефта споразума увезено је робе за 90 милиона евра од чега 7 одсто из централне Србије.
„Оне блокирају и динамику у читавом региону јер ни друге државе чланице Цефте не могу да имају, позитивне користи од тог формата. Ми се заиста надамо да и оно што ја мислим да је јако важно да поновимо да се све стране држе својих међународних обавеза и споразума који су постигнути“, каже Ђурђевић.
И док у Цефти шкрипи, иницијатива „Отворени Балкан“ који су иницирале Србија, Северна Македонија и Албанија а која је управо настала на њеним темељима, напредује.
Почетком следеће недеље на Самиту у Тирани биће потписано више докумената о слободном протоку људи, роба и капитала у региону а резултат тога би требало да се види већ од првог јануара.
РТС