Нападом на Украјину Русија би сада себи нанела више штете него користи, тако да више логике има у тези да НАТО опседа њене границе.
У лошим односима између Руске Федерације и Уједињеног Kраљевства, телефонски разговор између председника Владимира Путина и премијера Бориса Џонсона није ни уприличен да би се ситуација смирила, него да би се показало да НАТО нема намеру да одустане од притиска на Москву. Јер ко би уверљивије од званичног Лондона пренео поруку Русима да би акција против Украјине била стратешка грешка са значајним последицама.
Ако су и заборављена сва спорна билатерална питања (а епизода тровања у Солзберију свакако није), провокативни Путинов одговор у вези с недавним инцидентом с британским разарачем у Црном мору сигурно још одзвања у Даунинг стриту. Упитан у јуну да ли се свет налазио на прагу трећег светског рата кад је руска ратна морнарица испалила упозоравајуће хице према разарачу код Kрима, он је одговорио: „И да смо потопили британски разарач, не било рата”.
Путин је тада додао да друга страна не би ушла у рат за који зна да би га изгубила и да није Русија дошла на границе НАТО-а, него они на њене. Иако таквој самоуверености не треба веровати на реч, ако се ишта може узети као извесно, то је чињеница да би се Русија бранила по сваку цену.
Посматрано из другог угла – Kремљ је спреман да нападне Украјину. НАТО ће бранити своје чланице на источном крилу, иако се чак ни у америчком сценарију не спомиње напад на њих, а САД и ЕУ увешће незапамћене санкције.
У целој причи, чак и ако се игнорише руско оповргавање да тако нешто намеравају да ураде, здраворазумска логика налаже да би у тренутној ситуацији од инвазије на Украјину Русија имала више штете него користи.
Зато није наодмет размотрити поставку да је Русија заиста та страна која би могла да буде нападнута. Ако не убрзо, онда барем да буде жестоко притиснута војном опсадом.
Америчке обавештајне службе, Пентагон и медији су после телефонског разговора Џозефа Бајдена и Владимира Путина мало утихнули с наративом да ће почетком године 175.000 руских војника извршити инвазију на Украјину. Али је британски премијер, с целим пакетом билатералних оптерећења, најбољи избор којим се одржава притисак на Москву.
Путин је, дакле, Џонсону поновио да НАТО прети Русији ширењем свог потенцијала и „експанзијом на територију Украјине”, што је директна претња безбедности Русије.
Џонсоново упозорење Москви уследило је након дводневног састанка Г-7 на којем су високорангиране дипломате упозориле Русију на „масовне последице” уколико нападне Украјину. То су раније учинили НАТО, САД, ЕУ.
Док Путин говори о разговорима који би спречили ширење НАТО-а на исток и распоређивање оружја које прети Русији у суседним државама, пре свега у Украјини, заменик шефа дипломатије Сергеј Рјабков упозорава да би одсуство напретка на политичком и дипломатском плану навело Русију да одговори војним средствима. „Био би то сукоб и то би била следећа рунда”, рекао је Рјабков у понедељак у интервјуу, упозоривши да ће Русија можда бити принуђена да распореди нуклеарне ракете средњег домета у Европи као одговор на планове НАТО-а. САД су се 2019. повукле из споразума постигнутог 1987.
У вези с ракетама домета до 5.500 километара већ постоји спор. НАТО оптужује Русију да их је поставила у Kалињинградској области и на територији западно од Урала. „Ако их је већ распоредила, онда је ово празна претња”, каже Герхард Мангот, стручњак за руску спољну политику и контролу наоружања на Универзитету Инзбрук у Аустрији.
„Али ако је порицање Русије тачно, онда је упозорење Москве ’коначни сигнал’ НАТО-у да треба да уђе у преговоре с њима о споразуму о нераспоређивању ракета средњег домета”, каже Мангот Ројтерсу и додаје да, ако НАТО остане при ставу да неће да преговара о споразуму из којег се повукао, онда ћемо сигурно видети како Русија размешта ракете средњег домета на својој западној граници.
Ројтерс иначе подсећа да се Рјабков последњих дана појављује као кључни гласник Москве, док Путин тражи безбедносне гаранције и суочава се с упозорењима уколико нападне Украјину.
Украјина одобрила долазак страних трупа на вежбе
Врховна рада јуче је усвојила закон о пријему страних оружаних снага у Украјину за учешће у мултинационалним вежбама следеће године. Трошкови за одржавање неколико таквих вежби износиће око 3,5 милиона евра и односе се на „Уједињене напоре 2022”, „Брзи трозубац”, британско-украјински „Kозачки буздован 2022” и друге. Агенције подсећају да Украјина сваке године доноси такве одлуке, а за одржавање седам војних вежби у овој години је издвојено више од милион евра.
Политика