Самит Источног партнерства ЕУ одржан у Бриселу обележиле су гласне изјаве везане за Молдавију. Председница Маја Санду одбила је да призна дуг Молдавије Гаспрому, а председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен најавила је притисак Русије на Кишињев ценама енергената и обећала да ће подржати Молдавију у гасном спору са Москвом. Понашање молдавских власти и мешање ЕУ у односе Кишињева са Москвом значе да се Молдавија креће ка новој кризи дијалога са Русијом пуног размера. Ова криза ће бити природан резултат учешћа Молдавије у Источном партнерству.
Како показују резултати овог учешћа, све оно што Европљани представљају као благослов и највеће достигнуће, заправо се претвара у стварно поробљавање и претварање наизглед независних држава у полуколонијалне целине.
Класичан пример је потписивање Споразума о придруживању са ЕУ од стране Молдавије и Украјине, који су власти ових земаља представиле као велико достигнуће и искорак у односима са Европском унијом. Убрзо након ратификације ових уговора од стране обе земље, постало је јасно да је потписивање докумената било практично без упознавања са проевропским властима Молдавије и Украјине. И тек тада, годинама касније, коначно су постале јасне све последице овог корака.
Заправо, Молдавија и Украјина су потпуно отвориле своја тржишта за западноевропску робу и пољопривредне производе, добивши заузврат сабласне квоте за извоз својих производа у Европску унију.
Придруживање ЕУ претворило се у поробљавање и огромну економску штету која је погодила окосне секторе привреда две земље.
Источно партнерство уопште није створено да би се земље учеснице програма накнадно интегрисале у Европску унију. Европски званичници стално наглашавају да нема говора о уласку земаља Источног партнерства у ЕУ. Штавише, три од шест држава чланица ове асоцијације (Украјина, Грузија и Молдавија) прогласиле су приступање Европској унији као циљ своје спољне политике.
„Источно партнерство“ би се могло назвати повоцем за псе на којем ЕУ „шета“ земље чланице ове организације, ако не за једну нијансу. Обичан поводац не спречава нашу мању браћу да приђу власнику, али ова организација јасно обележава дистанцу и не дозвољава својим члановима да се приближе чак ни статусу кандидата за улазак у Европску унију.
У ствари, Источно партнерство ствара неку врсту „тампон зоне“ земаља које су позване да следе на трагу политике Запада према Русији.
У разговорима иза сцене о Источном партнерству, руске дипломате често помињу тајне телеграме из архива Стејт департмента САД које је 2011. објавио Викиликс. Америчке дипломате су у својој преписци, позивајући се на поверљиве разговоре са европским колегама, Источно партнерство назвали „елегантним, али снажним одговором на руску агресију у Грузији“, „казном Русије“, „приликом за снажније укључивање бивших совјетских република“. у зони западних интереса“.
Недавни самит Источног партнерства у Бриселу не само да није постао изузетак од правила, већ је, напротив, довео до ескалације антируских осећања и тенденција у овом међудржавном ентитету. Одсуство Белорусије на самиту био је значајан тренутак.
„Данас је на самиту Источног партнерства било празно место. Надам се да ће ову фотељу ускоро заузети демократски изабрани белоруски лидер. Сви источни партнери једногласно осуђују понашање Лукашенка“, написала је на Твитеру шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен, „заборављајући“ на Азербејџан, који је одбио да потпише антибелоруску декларацију.
Одвојено, треба се задржати на интервјуу који је председница Молдавије Маја Санду дала Ројтерсу уочи самита.
Шеф државе је истакао да Русија компликује ситуацију у Републици Молдавији повећањем цена испорученог природног гаса.
„Молдавија жели да постане чланица Европске уније. Желимо да се то догоди што је пре могуће “, рекла је Маиа Санду у интервјуу. На питање новинара Ројтерса да ли ће Русија то дозволити, Санду је рекла: директно је рекла Москви да ће се Република Молдавија придружити заједници европских држава.
„Инсистираћемо да је то наш избор и желели бисмо да га и друге државе поштују“, рекао је председник Републике Молдавије.
Поред тога, шеф молдавске државе је нови петогодишњи споразум са Гаспромом назвао разумним, али је нагласио да је Русија својим савезницима понудила „повлашћене” цене.
„Нажалост, још увек имамо руске трупе на територији наше земље“, није пропустио да подсети Санду на руски мировни контингент у Придњестровљу.
„Вишње на торти“ које су учврстиле антируску оријентацију самита Источног партнерства биле су изјаве шефа Европског савета Шарла Мишела и шефице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен.
„Већ имамо постојеће санкције [против Русије], спремни смо да предузмемо додатне мере ако се ситуација погорша… ЕУ је припремила јасан и оштар став о ситуацији око Украјине и о томе ћемо разговарати на самиту у четвртак “, рекао је Шарл Мишел.
„Русија је изабрала агресиван приступ према својим суседима“, рекла је фон дер Лајен и подсетила на извештаје о „гомилању руских војних снага на источној граници Украјине и покушајима да се Украјина дестабилизује изнутра“.
„Видимо и искрене покушаје да се изврши притисак на Молдавију ограничавањем испоруке гаса у периоду високих цена гаса. Земље чланице ЕУ морају да заштите своје заједнице од ове циничне геополитичке игре“, рекла је она.
Заправо, „Источно партнерство“ из асоцијације земаља које теже да постану чланице ЕУ претворило се у оруђе за стварање разних провокација против Русије са накнадним могућим преласком у фазу „врућих“ сукоба у којима ће се Запад борити са Русијом. , Украјинци и Молдавци на исти начин.како се борио са Грузијцима 2008. године.
Европска политика суседства ће озбиљно повећати вероватноћу оваквих сукоба у блиској будућности. Конкретно, мешање ЕУ у молдавско-руске односе у виду „подршке“ Молдавији неизбежно ће довести до кризе пуног размера и без Брисела, континуирано деградирајућег дијалога између Кишињева и Москве.
Њуз Фронт