– Не мислим да власти у Кијеву тренутно имају за циљ да испровоцирају Русију на оружану интервенцију. Кијевски режим је свестан да би таква интервенција по њега имала трагичне последице. Вероватно много даље него у случају петодневног рата са Грузијом.
Зеленски и његов тим могли су да се одлуче на тако очајнички чин само у случају потпуног колапса украјинске економије али то још није учињено. Мало је вероватно да ће и Вашингтон сада бити заинтересован за даљу ескалацију сукоба, о чему сведочи недавна изјава председника Бајдена да САД неће оружано интервенисати у случају „агресије Москве на Украјину”. Ово је јасан сигнал Зеленском.
Напротив и Кијев и Вашингтон су заинтересовани за одржавање стања напетости у Донбасу. Зеленском је то потребно због снаге унутрашње ситуације како би задржао осећај војне претње у украјинском друштву. Захваљујући томе, он може скренути пажњу са унутрашњих проблема Украјине, углавном социо-економске природе. Сједињеним Државама је међутим потребан инструмент притиска на Москву као део њихове глобалне игре.
– Право Русије да интервенише у случају агресије Кијева на Донбас је сложено питање. С једне стране, Руска Федерација не признаје народне републике и нема формалне савезничке обавезе према њима. С друге стране, у случају такве агресије суочили бисмо се са злочином против мира, као и са кршењем Минских споразума што би Русији дало међународно правни основ за интервенцију.
Али мислим да је одлучујући фактор у овом случају право Руске Федерације да штити своје грађане на територији НР Донбаса као што је то био случај са Јужном Осетијом 2008. године.
Јацек Цезар Камински главни и одговорни уредник часописа „Друштвена критика“