Министарство одбране изричито забранило америчким војницима да финансирају и подржавају екстремизам и да спорне објаве деле на друштвеним мрежама.
Скоро годину дана откако је у Капитол упала маса у којој је било и садашњих и бивших припадника Пентагона, америчко Министарство одбране ажурирало је правилник, изричито и детаљно забрањујући војницима да буду повезани с екстремизмом.
Иако екстремизам ни досад није био дозвољен у армији, од ове недеље трупама се јасније предочава да не смеју да подржавају такве групе. Забрањено је да било којој таквој организацији донирају новац, да учествују у њеним скуповима, пропагирају њен садржај или да њене објаве преносе или „лајкују” на друштвеним мрежама, јавља информативни сајт „Хил”.
Ово је покушај Пентагона да се у својим редовима обрачуна с белачким супремационизмом и крајње десничарском идеологијом. У правилнику пише да војник не сме да заговара тероризам или да подржава збацивање владе, при чему су бројни медији и демократе догађај од 6. јануара, кад су демонстранти упали у Конгрес, описали управо као покушај државног удара. Више стотина људи је тог дана пробило барикаде и ушло у Представнички дом и Сенат, протестујући против тога што су конгресмени и сенатори потврђивали изборну победу Џоа Бајдена, коју тадашњи председник Доналд Трамп није признавао.
Међу 650 Трампових подржавалаца којима се суди за упад у Капитол, налази се и више десетина ветерана и неколицина војника. Иако је реч о занемарљивом броју спрам два милиона активних и резервних припадника Пентагона, министар одбране Лојд Остин је сматрао да треба истражити распрострањеност таквих стајалишта у армији. Министарство је појаснило и пооштрило правила после истраге која је показала да је екстремизам у порасту међу војницима, а посебно међу ветеранима. Мање од сто војника је ове године било умешано у неку такву активност, што је мали број „инцидената”, али министарство инсистира на томе да је протеклих година тај број био знатно мањи.
Није објављен списак организација које се не смеју подржавати, па је на старешинама које воде дисциплински поступак да одлуче да ли је неприхватљива организација с којом се војник повезао. Предвиђена је и строжа контрола регрута.
Пентагон је реаговао након што је Бела кућа у јуну донела документ који је означио домаћи тероризам као највећу претњу по америчку безбедност. Било је то први пут после 20 година да америчка стратегија борбе против тероризма није била усмерена на радикални ислам, већ на домаће покрете. Министарство правде и Федерални истражни биро добили су додатан новац и истражитеље чији је задатак да спрече нападе на грађане и државне установе, а влада је почела тешње да сарађује с технолошким компанијама које настоје да уклоне говор мржње са својих платформи.
Бајденова стратегија је поделила јавност пошто су једни хвалили потез и тврдили да Вашингтон коначно увиђа да муслимански фундаменталисти више нису највећи ризик по Америку, док су други подозревали владин обрачун с Трамповим поборницима. Поједини подржаваоци бившег шефа државе упозоравају да ће за домаћег терористу бити проглашен свако ко и даље стоји иза Трампа, као и да ће „Фејсбук” и „Твитер” имати одрешене руке да цензуришу под кринком борбе против радикалне идеологије. Критичари захтевају да знају и зашто званичници говоре само о десничарским организацијама, попут „Поносних момака” (чији су симпатизери упали у Конгрес), као о екстремистичким, а изостављају левичарске и афроамеричке групе. Ту се пре свега мисли на „Антифу”, чији се припадници не либе насиља да би се на улици супротставили супремационистима, као и на покрет„Животи црнаца су важни”, чије су присташе насртале на снаге реда и палиле полицијске станице.
Из администрације поручују да влада не затвара очи пред крајње левичарским организацијама и да и њих сматра екстремистичким, баш као и крајње десничарске и расистичке организације и радикализоване појединце.
Јелена Стевановић/Политика