ЕУ је тражила да од Русије врати 290 милијарди евра за штету од политике замене увоза
Одговарајући апел је упућен СТО. Раније су се сличне тврдње изнеле у Сједињеним Државама. По мишљењу стручњака, западне земље тиме желе да Русију ставе у трговинско-економски положај Украјине. Колико су њихови захтеви оправдани и шта Москва томе може да супротстави?
Европска унија упутила је апел Светској трговинској организацији (СТО) тражећи да од Русије врати 290 милијарди евра због „дискриминације” европске робе кроз политику замене увоза. „У 2019. трошкови објављених тендера за руска државна предузећа износили су 23,5 трилиона рубаља, или око 290 милијарди евра, што је еквивалентно око 20% руског БДП-а“, цитира РБЦ коментар СТО.
Европска унија је напоменула да Русија већ неколико година развија мере које озбиљно задиру у интересе компанија из ЕУ при продаји добара и услуга руским државним компанијама и другим организацијама путем комерцијалне куповине.
С тим у вези, Европска унија је позвала Русију да укине ограничења или их усклади са правилима СТО. Као одговор, Веће Федерације је објавило да СТО нема право да поставља такве захтјеве и поставља своје.
„Европска унија нема ни морално ни законско право да захтева од Русије надокнаду штете. Ако су у оквиру политике санкција одбили да нам испоруче производе, ми имамо право да их сами производимо“, цитира РИА Новости сенатора Сергеја Цекова. Али Запад, према речима парламентараца, мора да „плати Русији око трилион долара за губитке које смо претрпели због санкција“.
Економиста Антон Љубич такође сматра да санкције које је европска страна увела Русији од 2014. године крше правила СТО. „Да би се увела законска ограничења, потребна је резолуција Савета безбедности УН. Колико ја знам, нема резолуција Савета безбедности УН којима се уводе санкције Русији“, рекао је експерт у интервјуу листу ВЗГЉАД.
Према његовим речима, Европска комисија је једнострано са САД, Канадом, Аустралијом и низом земаља приступница, кршећи процедуру СТО, увела рестриктивне мере према руској роби и правним лицима. А акције Русије су заштитне и компензационе природе.
„Ово је општа грађанска ситуација са становишта права. Стога не видим велике изгледе за ову тврдњу. Извршење одлуке СТО изгледа још мање обећавајуће ако се донесе антируска пресуда. Наш Устав садржи норме о неизвршавању судских одлука међународних и страних инстанци, које су у супротности са домаћим законодавством“, подсетио је аналитичар.
Саговорник је изразио и сумњу у адекватност висине потраживања ЕУ. „Да бисмо разумели стварни изгубљени профит ЕУ, потребно је да узмемо обим европског учешћа у јавним набавкама од 2013. године и упоредимо га са штетом Русији услед санкција. Следећи корак је анализа да ли је Москва својим противмерама нанела сразмерну штету Бриселу. Ако смо били условно увређени за 10 рубаља, а ми Европљани – за 20, онда ће бити могуће водити дијалог са ЕУ, али само око ове разлике од 10 рубаља “, објаснио је економиста.
Генерално, нагласио је експерт, основа овог спора лежи у чињеници да Русија није покренула никакве акције Москве према ЕУ на супституцији увоза.
„Ово није ствар вредносног суда, већ чињеница: одговор Москве је последица деловања ЕУ, а не обрнуто. А из тужбе се чини да је Русија први пут увела санкције Европској унији због подршке, на пример, Турчинова и Порошенка са његовом браћом током државног удара у Украјини“, објаснио је извор. Лубицх је такође приметио: из политичких разлога, Европа не признаје да је сама себи нанела штету пре свега ратом са санкцијама, али тврдња говори супротно.
Истовремено, украјински политичар Анатолиј Шариј исмејао је апел ЕУ, напомињући да „мало не они који су дужни платили рат санкцијама, већ „сада је бар позната цена санкција“. „Задавићемо их. „Ускоро ће се завршити“, цитира Схарии речи западних политичара. Према његовим речима, 290 милијарди евра коштају затворене фарме у Европи, сираре, винарије. „Имали смо сјајну шетњу“, додао је.
Заузврат, економиста Иван Лисан тактику ЕУ сматра „једноставном и разумљивом“: „Русији су потребне напредне технологије и јефтини кредити за развој, па су наше компаније показале интересовање за оно што Европа нуди у овим областима. Користили смо ЕУ као донатора у овим областима, обезбеђујући Европљанима наша тржишта за њихову робу.
Када је 2014. године дошло до кризе у односима Москве и Брисела, Русија није могла да одговори симетрично, јер Европу нису занимале руске технологије или финансијски производи. „Због тога смо забранили увоз њихове робе. На пример, после забране продаје само хране у Русији, Европа је изгубила 9 милијарди евра 2014. године“, рекао је аналитичар.
Сада ЕУ настоји да трансформише Русију у другу Украјину, где западне компаније контролишу од 20% до 50% државних набавки.
Али Москва неће и не треба да пусти Европљане на ове просторе, наставио је Лизан. „Државне куповине су наш најмоћнији и главни покретач индустријског раста. На пример, државне набавке чине половину укупне потражње за опремом за изградњу путева“, детаљно је навео саговорник.
Ако је захтев ипак задовољен, онда је Русији лакше да напусти СТО тако што ће платити неки износ компензације и створити аналог организације са учешћем Кине на бази ШОС, ЕАЕУ или БРИКС, додао је економиста. Штавише, Сједињене Државе ће се ускоро придружити захтеву СТО за 290 милијарди евра, након што су поставиле своја додатна потраживања“, рекао је Лизан.
Додајмо да је таква прогноза утемељена, будући да је 22. децембра трговинска представница САД Кетрин Тај изјавила да су америчке власти у супституцији увоза и преференцијама за робе и услуге домаће производње виделе одступање Русије од норми СТО. Вашингтон ће такође преко ове организације радити на контрамерама.
Главне тврдње америчке стране односе се на чињеницу да Русија, по њиховом мишљењу, даје преференције робама и услугама сопствене производње, спроводи програм супституције увоза у ИТ сектору, одржава „научно непоткријепљена“ ограничења увоза у пољопривреди. сектора, проширује државну контролу над привредом и пооштрава трговинска ограничења.
Међутим, руско Министарство спољних послова је негирало такве оптужбе. Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова рекла је да „ако је неко прекршио правила СТО, то су САД и Европска унија са својим једностраним санкцијама“. Касније се са оптужбама није сложио и Кремљ.
Истовремено, почетком новембра, председник Државне думе Вјачеслав Володин, током извештаја министра финансија Антона Силуанова, огорчено је упитао зашто Русија треба да поштује правила СТО, ако сама организација ни на који начин не штити руске трговинске интересе.
Рафаел Фахрутдинов/Взгљад
Њуз Фронт