Руски председник Владимир Путин одржао је опсежне разговоре са својим кинеским колегом Си Ђинпингом прошле седмице, при чему су се два светска лидера договорила о плановима за успостављање новог заједничког међународног финансијског оквира.
Кина и Русија постепено иду ка таквом аранжману откако је глобална финансијска криза 2008. године открила ризике претераног ослањања на САД. Међутим, чини се да су америчке економске санкције против Москве и Пекинга интензивирале потрагу за алтернативама.
Банкарство у Вашингтону
Америчко-центрична финансијска архитектура је огроман извор моћи. Већина међународне трговине одвија се у америчким доларима, пренос плаћања иде преко СВИФТ система трансакција у којем земља има огроман утицај, док финансирање потиче од инвестиционих банака предвођених САД-ом, дуг рангирају америчке агенције за рејтинг, па чак и главне платне картице су америчке. Ови економски инструменти моћи омогућавају Вашингтону да води империју – може да управља огромним трговинским дефицитима, прикупља податке о својим противницима, даје повољан третман савезницима и да ломи своје противнике санкцијама.
Финансијска архитектура усредсређена на САД више није одржива. Бела кућа је изгубила контролу над негативним трговинским дисбалансом, дуг измиче контроли, а дивља инфлација уништава валуту. Да ствар буде још гора, Вашингтон користи своју финансијску архитектуру као спољнополитичко оруђе намећући санкције својим противницима. Америчка безбедносна стратегија потврђује да су Кина и Русија главне две државе на нишану Вашингтона, због чега је императив за Москву и Пекинг да успоставе алтернативну финансијску архитектуру одвојену од САД.
Дедоларизација
Дедоларизација, смањено ослањање на амерички долар као резервну и трансакцијску валуту, представља огроман изазов јер је доминантна улога америчког долара дефинисала међународни финансијски систем више од 75 година. Долар је наставио своју јаку позицију из три главна разлога: огромна величина америчке економије, очување вредности долара одржавањем ниске инфлације и отворено и ликвидно финансијско тржиште. Како је америчка економија у релативном паду, инфлација је измакла контроли, а њена финансијска тржишта се користе као оружје, што су темељи да се трајна улога долара брзо приведе крају.
Финансијско партнерство између Кине и Русије, највећег светског увозника енергије и највећег светског извозника енергије, незаобилазан је инструмент за свргавање петродолара. У 2015. години, отприлике 90% трговине између Русије и Кине било је у доларима, а до 2020. трговина у доларима између два евроазијска гиганта се скоро преполовила, са само 46% трговине у доларима. Русија такође предњачи у смањењу удела америчких долара у својим девизним резервама. Механизми за дедоларизацију кинеско-руске трговине се такође користе да би се обуставила употреба долара са трећим странама, уз напредак који се види на местима као што су Латинска Америка, Турска, Иран, Индија, итд. САД испумпавају доларе читавом свету деценијама, а у неком тренутку, плима ће се променити како се море долара враћа кући са све мањом вредношћу.
Финансијске трансакције
СВИФТ систем за финансијске трансакције између банака широм света раније је био једини систем за међународна плаћања. Ова централна улога СВИФТ-а почела је да опада када су га САД почеле користити као политичко оружје. Американци су из система прво протерали Иран и Северну Кореју, а Вашингтон је 2014. почео да прети да ће избацити и Русију из система. Током протеклих неколико недеља, претња употребе СВИФТ-а као оружја против Русије се појачала.
Кина је одговорила стварањем ЦИПС-а, а Русија је развила СПФС, и оба су алтернатива СВИФТ-у. Чак се и неколико других европских земаља удружило са алтернативом СВИФТ-у како би обуздало екстратериторијалну јурисдикцију Вашингтона и тако наставиле трговину са Ираном. Нова финансијска архитектура Кине и Русије требало би да интегрише ЦИПС и СПФС и учини их доступнијим трећим странама. Ако САД протерају Русију, онда би се одвајање од СВИФТ-а додатно интензивирало.
Развојне банке
ММФ, Светска банка и Азијска развојна банка, предвођени САД-ом, познати су инструменти америчке економске државности. Покретање Азијске инфраструктурне инвестиционе банке (АИИБ) предвођене Кинезима 2015. године постало је прекретница у глобалној финансијској архитектури, пошто су се сви главни савезници САД (осим Јапана) потписали пркосећи америчким упозорењима. Нова развојна банка, која се раније звала Развојна банка БРИКС-а, даљи је корак ка раздвајању од развојних банака које предводе САД. Евроазијска развојна банка и будућа развојна банка ШОС-а су више ексери у ковчег развојних банака које контролишу САД.
Синергијски ефекти
Кина и Русија су такође развиле сопствене рејтинг агенције и замениле доминантну позицију Визе и Мастеркарда у својим земљама. Ова нова финансијска архитектура је допуњена енергетским партнерством и технолошким партнерством јер ни Кина ни Русија не желе да се ослањају на америчке високотехнолошке индустрије док се крећу према четвртој индустријској револуцији. Штавише, Кина и Русија настоје да избегну транспортне коридоре којима доминирају САД. Кина је уложила билионе долара у своју Иницијативу један појас и пут ради нових копнених и морских коридора, док је Русија унапредила сличан, али скромнији програм који укључује развој Арктика као поморске руте у партнерству са Кином. Финансирање и управљање овим високотехнолошким програмима и транспортним коридорима имаће позитивне синергијске ефекте за даљи развој нове међународне финансијске архитектуре.
САД могу користити додатне санкције да се супротставе развоју мултиполарне међународне финансијске архитектуре, иако ће наставак економске присиле само повећати потражњу за раздвајањем од Америке. Прво правило санкција је да када трају, мете санкција ће научити да живе без ратоборне стране. Оно што је почело као покушај да се ослабе и изолују противници Вашингтона на крају се завршава изолацијом САД-а.
За РТ, Глен Дизен, професор на Универзитету Југоисточне Норвешке и уредник часописа „Русија у глобалним односима“.