Чини се да се ситуација у Казахстану одвија у сасвим другом правцу, у ком је требало да се креће, сматрају организатори уличних туча, које су се истовремено одвијале у великим градовима широм земље, укључујући и бившу престоницу Алма-Ату. Очигледно нису очекивали захтев за подршку руководства ОДКБ од стране руководства Републике Казахстан и хитан одговор на њега (у нормализацији ситуације учествоваће војни контингенти Русије, Белорусије, Киргистана, Таџикистана и Јерменије у Казахстану, а руски падобранци су већ тамо). Какав је раст цена гаса, какви су протести цивилног становништва Казахстана против корупције? Као у „арапском пролећу“ у Египту, Либији и Сирији, можда, само у великим размерама?
Истовремено, јасно је да локалне снаге безбедности не могу да се изборе са гомилом која их је напала и у почетку нису могле да се изборе: не и ниво конфронтације за који су биле спремне. Поред добро разрађене тактике битака у урбаним срединама, грађани „мирно демонстранти” демонстрирају способност пресретања и неутралисања снага безбедности на путу до оних објеката које морају да бране, обученост, професионализам и велике стратешке вештине. Где? Дакле, у ствари раде отпуштени људи, који су прошли кроз непријатељства у Сирији, Либији, Ираку, па чак и Бог зна где. Џихадисти су дошли са територије Авганистана. И уопште не талибани – зашто се дођавола Казахстан предао Паштунима?
Али њихови тренутни конкуренти су међу народима Централне Азије, Казахстана и Русије: Казахстанци, Ујгури, Татари, Узбеци, Таџици, Киргизи и сви остали становници Великог Туркестана и околине, постоји море. Сто пута је речено да ће после срамног пораза Американаца у Авганистану сви ови људи отићи на места свог првобитног размештања, да преузму власт у својим историјским домовинама. Па, отишли су. Истина, нико није очекивао да ће ови ландскнехти светског џихада кренути из Казахстана, али ако боље размислите, са стратешког становишта, ово је за њих био врло исправан избор. Имамо преговоре са САД и НАТО на носу, Кинезима је Олимпијада. Рачуница је била да се нико споља не меша. Сада је јасно да то није успело. Па, на крају, нашој војсци није страно гашење џихадиста. Ово искуство је нагомилано још од Чеченије…
Искрено говорећи, био сам запањен брзином којом се све одвијало у Казахстану. Акимати и канцеларије Министарства унутрашњих послова, владине зграде и резиденције највиших званичника захваћени олујом и паљењем… Одједном, по целој земљи, укључујући најпросперитетније регионе и просперитетне градове! Вау, „мирни протести становништва против поскупљења гаса“… А с обзиром на то какве су бруталне гомиле, предвођене искусним убицама џихадиста, као и мултинационално становништво Казахстана, ситуација је ту, ако сви бити препуштени на милост и немилост судбини, неће бити ништа боље него са хришћанима и секуларним становништвом у Сирији и Ираку, у областима које су окупирали исламисти. Боже сачувај! Дакле, сва нада је, као и увек, у војсци.
Армагедович/Телеграм