Новинари у Казахстану налазе се на мети учесника нереда, али Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) се није распитивала о њиховој судбини и није им пружила никакву стварну помоћ, написала је на свом Телеграму портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова.
Навела је бројне примере таквих погрома, укључујући напад на канцеларију казахстанског огранка телевизије „Мир“ у Алма Ати у којем је, према њеним речима, учествовало око 500 наоружаних криминалаца који су „разбијали све на свом путу“, док су „били добро припремљени и деловали организовано“.
„И ту долазимо до најзанимљивијег. Ни ОЕБС, ни било која друга међународна организација за људска права – нико се није ни заинтересовао за судбину новинара ‘Мира’ и других медија, а да не говоримо о некој стварној помоћи. Нико није ни помислио да прокоментарише овај пећински вандализам“, нагласила је Захарова.
Она је истакла да „такво игнорисање својих директних обавеза, нефункционалност и одсуство професионализма носи најтужније последице“.
„Оне не само да све више подривају ауторитет ОЕБС-а и његових извршних структура, већ их криминалци и пљачкаши могу схватити као прећутно одобравање од стране ‘међународне заједнице’ зверстава почињених над медијима и новинарима. Ако не критикују, значи да се може“, закључила је Захарова.
Она је подсетила да је Русија стално слушала од ОЕБС-а о „њиховом иновативном концепту ‘тихе дипломатије’, која не треба за микрофоном, већ у радном процесу да решава сложена питања заштите новинара и слободе говора“.
Портпаролка је приметила да се тај концепт примењује веома селективно.
„У принципу, (ОЕБС) не ради ништа, осим што припрема клеветничке извештаје на основу података који се провлаче кроз НВО ‘Велики брат’. Стид и срамота“, нагласила је дипломата.
У петак је телевизија „Мир 24“ саопштила да је обновљено емитовање канала „Мир“ и „Мир 24“ у Алма Ати. Раније је у згради огранка телевизије избио пожар. Дописник телевизије јавио је да су пљачкаши изнели опрему из канцеларија телевизије у овом граду, неке од просторија су поплављене, а по згради су се кретале непознате особе.
Становници казахстанских градова Жанаозен и Актау у области Мангистау 2. јануара су масовно изашли на улице са апелом да се смање цене горива. Касније су се протести проширили на цео Казахстан. Власти су најавиле смањење цене течног гаса у Мангистауској области, али се ситуација није стабилизовала. На територији земље је на две недеље уведено ванредно стање, а влада је смењена.
Председник Казахстана Касим Жомарт Токајев је, усред протеста, сменио првог председника земље Нурсултана Назарбајева са места председавајућег Савета безбедности.
Председник Токајев је дешавања у земљи назвао актом спољне агресије и обратио се за помоћ Организацији Договора о колективној безбедности (ОДКБ), чије су чланице послале у Казахстан мировне снаге, преноси Спутњик.