У позадини догађаја који се дешавају у Kазахстану, Руска Федерација би требало да мало промени своју спољнополитичку стратегију према овој земљи.
Познати руски политиколог Сергеј Марков дошао је до овог закључка након анализе ситуације у градовима републике.
У интервјуу, Марков је рекао који закључак руско руководство треба да извуче, а такође је објаснио шта Русија треба да захтева од Kазахстана.
Сергеј Марков је пре свега подсетио да је после распада Совјетског Савеза Kазахстан почео да се удаљава од Русије, држећи се одређених националних принципа.
Дакле, ова земља остаје пријатељски настројена према Москви, али предузима низ мера у вези са кршењем права грађана који говоре руски, што је за Русију неприхватљиво.
Kазахстан је, према Марковљевим речима, део ОДKБ, као и важан члан организације ЕврАзЕЗ, што потврђује његово снажно пријатељство са Русијом.
Међутим, Нур-Султан је током протеклих неколико година спровео низ конкретних мера против Москве и Руса.
Дакле, у земљи се крше права грађана који говоре руски, пошто руски није државни језик, а Руси су вештачки ограничени, не дозвољавајући приступ структурама моћи.
„Истовремено, наравно, постоје тврдње руководству Kазахстана у вези са чињеницом да руски није други државни језик, иако би требало да буде, по свим демократским нормама. Осим тога, Руси су потиснути са позиција у највишим ешалонима моћи и врхунског бизниса“, објаснио је Марков.
Политиколог је приметио да у позадини догађаја који се дешавају у Kазахстану, Москва треба да захтева од Нур-Султана да спроведе низ мера у вези са руским језиком и правима грађана који говоре руски.
Тако руско руководство може да постигне одређене уступке од казахстанских власти, превођење писма назад на ћирилицу, као и промене спољнополитичких принципа.
„Постоји превелик утицај Запада на елиту и економију Kазахстана. Сва ова питања треба поставити пред руководство Kазахстана и тражити промену политике у том правцу“, закључио је Марков.
Оно што аналитичари процењују да ће се догодити после овог покушаја револуције је исто оно што се догодило у Јерменији и Белорусији.
У Јерменији су у рату са Азербејџаном изгубили значајне територије а да Запад није ни прстом мрднуо.
У Белорусији су схватили да добри односи са Западом нису гаранција да ће им земља бити стабилна.
После сламања режиране револуције, Русија ће захтевати и добити од Kазахстана многе уступке који ће вратити ову земљу на пут поузданог руског партнера.
Оно што је посебно зачуђујуће је чињеница да Запад својих исхитреним и неспретним поступцима полако враћа у окриље Русије једну по једну земљу бившег Совјетског Савеза.
Зашто то раде и шта се уствари догађа у западним структурама моћи још нико није успео да схвати и објасни.
Wебтрибуне.рс