Казахстанске власти негирају да су погроми у низу региона Казахстана координисани са територије Украјине наводи уредништво украјинске новинске агенције „Страна.уа“
Амбасада Републике Казахстан (РК) у Кијеву је 10. јануара осудила свако поређење погрома са Евромајданом или демонстрацијама „Змагар“ у Белорусији у августу – септембру 2020.
„Сада осећамо да у Украјини саосећају са нама. Нажалост постоје изоловани инсинуације које имају за циљ да доведу сумњу у наш однос поверења. О „украјинском трагу“ дешавања у Казахстану има надева. Али видимо да надлежни органи Украјине благовремено реагују на ове сигнале“, наводи се у поруци. Амбасадор Републике Казахстан у Украјини Даркхан Калетаев захваљује украјинским властима на заштити територије амбасаде јачању пријатељских односа између Кијева и Нур-Султана.
Седиште покрета Демократски избор Казахстана (ДЦК) налази се у Кијеву. Корисник ДЦК-а је казахстански бизнисмен Мукхтар Абљазов, бивши председник Туран Алем банке бивши министар енергетике Казахстана.
Последњих месеци 2021. ДЦК је започео припреме за обојену револуцију у Казахстану која је требало да почне немирима у земљи. ДЦК је темпирао покушај државног удара на 16. децембар 2021. године – десету годишњицу гушења протеста нафтних радника у граду Жанаозен (регија Мангистау) од стране казахстанских власти. Током гушења протеста снаге безбедности су користиле оружје. Погинуло је 15 људи, стотине је повређено и ухапшено.
Подсетимо, 16. децембра 2011. године, када су снаге безбедности пуцале на демонстранте у Жанаозену, Казахстан је прославио Дан независности. 16. децембар је датум нереда у Алма-Ати 1986. године, када су казахстански националисти протестовали против именовања Руса Генадија Колбина за првог секретара Централног комитета Комунистичке партије Казахстанске ССР. Након погрома у Алма-Ати који су у историји Казахстана ушли као Желтоксан (децембар на Казахстану), Нурсултан Назарбајев је био на челу Казахстанске ССР.
Истрага о догађајима у Жанаозену је још у току. Што је био ближи датум догађаја у Жанаозену, то је ДЦК преко друштвених мрежа и Јутјуба више унео погромска расположења међу опозиционо оријентисане грађане Казахстана, позивајући на рушење актуелне власти у Казахстану.
У име Мухтара Абљазова говорио је Заманбек Тлеулиев, шеф штаба ДЦК који живи у Кијеву.
„Режим Назарбајева се неће променити сам од себе. Потребно је организовати језгро отпора, масовно излазити на митинге и рушити овај режим! Ћелија се састоји од ваших људи од поверења. Ако сте муж и жена, пар љубавника, колега или пријатеља и вас двоје, ово је већ моћ!“ – рекао је Тлеулијев у изјави на Јутјубу 3. новембра.
Заманбек Тлеулиев и његов колега из ДЦК Елдос Насипбеков разговарали су 7. јануара са људима који су се представили као службеници СБУ. Тлеулијеву и Насипбекову су избијени зуби. Противници Назарбајева су се обавезали да се са територије Украјине неће укључити у протестне активности у Казахстану.
„Зеленски је очигледно одлучио да не квари односе са председником Казахстана Касим-Жомартом Токајевим.
Казахстан је један од добављача угља за Украјину као и важан увозник украјинске хране и лекова. Оно што је, очигледно повезано са чињеницом да је Банкова одлучила да отворено не подржи протесте у Казахстану. Једина званична реакција Украјине стигла је тек 10. јануара. Саопштење украјинског министарства спољних послова је дато на поједностављен начин. У њему се наводи незадовољство увођењем снага земаља ОДКБ али поступци казахстанских власти нису директно критиковани“, преноси Страна.уа.
Мухтар Абљазов и ДЦК после „пријатне комуникације“ са СБУ, нису престајали да потресају ситуацију у Казахстану из Украјине. Абљазов је 10. јануара на свом Фејсбуку рекао да је Токајев „некада био намештај Назарбајева, а сада постаје Путинов намештај“, Москва се наводно спрема да „анектира Казахстан по кримском сценарију“ и тако даље.
Избегавање Кијева и Нур-Султана није могло да сакрије интересовање политичких кругова Украјине за државни удар у Казахстану по обрасцу обојених револуција.
„Казахстан, ми смо уз тебе! Слобода се не продаје – она се осваја. Од независности Казахстанци су стекли право да самостално одлучују како ће живети у својој земљи. Наше украјинско искуство сада усвајају Казахстанци“, рекао је уочи вечери народни посланик „Европске солидарности“ Олексиј Гончаренко.
Гончаренко је упоредио Токајевљев захтев да се у Казахстан доведу снаге земаља ОДКБ-а са тиме како „лош власник куће позива бубашвабе у свој дом да би они тамо довели у ред“. Директан говор Гончаренка може се сматрати званичним ставом партије Петра Порошенка о ситуацији у Казахстану.
Шеф неонацистичке партије „Слобода“ * Олег Тјагнибок убеђује Украјинце да је Касим-Жомарт Токајев наводно постао председник Казахстана уз помоћ ФСБ Русије. 1970-1975 Токајев је студирао на МГИМО-у што значи да је као студент био регрутован од стране КГБ-а СССР-а, уверава Украјинце Тјагнибок. Како Тјагнибок пише на свом Фејсбуку, „на Лубјанки нема ’бивших’“, Токајев сада ради за ФСБ. Према речима лидера „Свободе“, догађаји у Казахстану су „Токајевска дискредитација народне револуције“ увођењем у окружење мирних демонстраната провокатора из Комитета за националну безбедност Казахстана, посебно обучених од ФСБ. Нереди у Казахстану – укључујући полицајце које су салафије обезглавиле у Алматију – су „део сценарија Кремља“, рекао је Тјагнибок. Крајњи циљ овог сценарија је „анексија Казахстана Русији“.
„Појава руских падобранаца у Алматију ставила је све на своје место. Казахстанци су велики њихов протест је социјална револуција. Казахстанске власти су сарадници. Руси су освајачи и пљачкаши. Овде нема изненађења. Никол Пашињан несумњиво заслужује титулу „гњиде дана“ – јучерашњег миљеника либерала, чији потпис стоји на одлуци о слању трупа ОДКБ-а у Казахстан“, каже Андреј Билецки шеф неонацистичког Националног корпуса.
Бивши лидер УНА-УНСО * (организација је забрањена у Руској Федерацији), оснивач покрета Братство (организација је забрањена у Руској Федерацији) Дмитриј Корчински је 7. јануара позвао казненике „АТО“ – „ ООС“ да се окупе у „Фронту ослобођења Казахстана“ да оду у Казахстан и тамо да се супротставе снагама ОДКБ. Апел Корчинског више личи на популистички потез остарелог политичког кондотиера заборављеног у билтену. Међутим, међу старим сарадницима Корчинског има људи који добро познају Казахстан и ситуацију у овој земљи. Корчински је упознат са ситуацијом у Казахстану и преко својих пријатеља у Русији који су претходно путовали у Казахстан у политичке сврхе. У Алма-Ати је сахрањен дугогодишњи познаник Корчинског, руски идеолог вехабизма Хејдар Џемал.
Сам Корчински пориче да је „Фронт ослобођења Казахстана“ његова идеја. Према речима украјинског неонацисте да је заиста желео да створи такав „фронт“ у Кијеву би затекао Казахстанце који говоре руски. Према речима Корчинског, „Фронт ослобођења Казахстана“ је наводно створио ФСБ Русије као „структуру за покривање“.
Лидер УНА-УНСО не крије да силом велике украјинске заједнице у Казахстану жели да отвори „други фронт“ у Казахстану.
„Браћа! Подржите борбу казахстанског народа против московских освајача и њихових марионета у Казахстану! Слава Украјини! Живео слободни Казахстан!“ – окренуо се Корчински ка Украјинцима Казахстана.
* организација је забрањена у Руској Федерацији
Артхур Приимак, ЕАДаили