Британска министарка унутрашњих послова Прити Пател изјавила је да је ХАМАС терористичка организација, и да је то фиксирано у новом закону са политичким и правним последицама. Овај потез је оправдала борбом против „антисемитизма“ и заштитом Јевреја у Британији, а такође и тиме да она не види никакве разлике између војног и политичког крила ХАМАС-а када је у питању тероризам. Ова одлука Британије укључује и Палестински покрет због свог непријатељског односа према Израелу. Раније је то био случај са либанском организацијом Хизбала, којој је Британија такође ставила на списак терористичких. Ово британско непријатељство према покретима отпора и наметање терористичког наратива заслужује темељно проучавање с аспекта историје, јер стварни корени тероризма дубоко сежу у британску историју.
Британска историја почиње са англосаксонским племенима која су мигрирала из Северне Европе на Британска острва у 5.-6. веку. Временом су ови германски народи преузели доминацију над домаћим становништвом Британије, апсорбујући све наредне таласе норманских миграција, и формирајући британску англосаксонску нацију и енглеску културу. Британским острвима је доминирала политеистичка паганска религија све док римски мисионари нису донели хришћанство у 7. и 8. веку. Британско хришћанство је било потчињено Римоатоличкој цркви Ватикана, на чијем је челу био папа, све до реформације и стварања протестантизма од стране немачког монаха Мартина Лутера у 16. веку. Али склона сепаратизму, англосаксонска Британија је створила засебну протестантску секту под називом англиканство, на чијем челу је био надбискуп од Кентерберија.
Припадност англосаксонској европској белој раси и англиканској протестантској хришћанској религији је у срцу британског идентитета и енглеске културе, која се на енглеском укратко назива ВАСП – бели англосаксонски протестант – White Anglo-Saxon Protestan. Термин је заснован на идеологији изабраности, која верује у супериорни положај беле расе, протестантску догму и англосаксонску националност. Расистички корени ове идеологије сежу дубоко у доба прехришћанске паганске културе, која је била уобичајена међу свим белим европским народима. Чак је и грчки филозоф Аристотел рекао свом ученику Александру Великом: „Ми Грци смо изабрани народ, најбољи у културном погледу, наша цивилизација је најбоља, а наш народ је најбољи. Сви остали су варвари и наша је морална дужност да их освојимо, поробимо и, ако је потребно, уништимо.”
Ове речи укратко дефинишу доктрину европске расне доминације, која је била оличена у немачком нацизму, италијанском фашизму, француској десној девијацији, англосаксонском расизму. Аустралијски терориста који је убио 50 муслимана на Новом Зеланду изнео је ову доктрину на интернету, називајући себе „белим човеком“ који брани супериорну белу расу.
Паганску доктрину о расној супериорности Европљана дорађена је од стране протестантизма, када су присталице Мартина Лутера прогласиле веру у Стари завет (Тору) као део вере у Нови завет (Јеванђеље), називајући их јединственим светим хришћанским писмом, и који сматрају Јевреје – „изабраним народом“ – мостом преко којег мора да пређе хришћански народ заиста од Бога изабран, проглашавајући идеју супериорности белих протестаната, другог Христовог доласка и почетка срећног хришћанског миленијума . Међутим, по њиховом мишљењу, то се не може постићи без повратка Јевреја у њихову Богом дану земљу, уништења џамије Ал-Акса и изградње трећег храма.
Паганским, расним и религиозним аспектима протестантске доктрине о надмоћи белаца касније су додати научни моменти, које су изнели енглески научници као што је природњак Чарлс Дарвин, који је створио теорију природне селекције; социолог Херберт Спенсер, који је створио теорију преживљавања најспособнијих, која је чинила основу социјалног дарвинизма. Овоме треба прикључити и економисту Адама Смита, који је створио теорију капитализма, а која се заснива на идеологији опстанка најјачих, најбољих и најбогатијих.
Британско веровање у њихову расну и културну супериорност и супериорни положај англосаксонске протестантске беле расе довело је до идеологије супериорности над другим народима, посебно онима чије су земље заузели и које су жртвовали за славу царства. Овај антихумани тероризам је убио, учинио избеглицама, поробио и опљачкао многе народе широм света. И настављајући да сеју овај тероризам, Британци су одиграли централну улогу у стварању САД и Израела, који су засновани на истој колонијалној идеји, која проистиче из доктрине расне супериорности и принципа „земље без народа за народ без земље“, што значи: „земља на којој живи заостали народ, који то не заслужује, треба да припадне изабраном народу који је заслужује“. Управо то важи и за „више“ хришћанске Европљане који су извршили инвазију на земљу коју су погрешно назвали Америка, а исто важи и за „више“ европске Јевреје који су извршили инвазију на земљу коју су погрешно назвали Израел. Тако су сада Америка и Израел главни извори глобалног британског тероризма.
На основу ових чињеница, тероризам треба сматрати претежно британским послом, заснованим на доктрини расне супериорности англосаксонских белих протестаната. Управо је овај тероризам Британско царство ширило у својим колонијама да би покорило државе и народе. И то је тај исти тероризам који Британија и даље шири светом преко руку америчких и израелских колониста. И после свега овога, Британија оптужује палестинске и либанске покрете отпора за тероризам, или, како каже позната пословица: „пада са болесне главе на здраву“.
ПРЕВЕО: С. С.
ИЗВОР: وليد القططي, الإرهاب صناعة بريطانية, almayadeen.net, 25.11.2021.