Хрватски институт за језик и језикословље (ИХЈЈ) оштро је критиковао званични Београда да, како тврде, присваја дубровачку књижевност и да je законским решењима додатно, како тврде, учињен „агресиван корак“ посезања за хрватском културном баштином.
Институт реагује на недавно усвојени „Закон о културном наслеђу“ у којем се наводи да „издања дубровачке књижевности, припадају и српској и хрватској култури, закључно са 1867. годином“.
У саопштењу, које преноси Хина, тврди се да је и „досадашња српска културна и политичка јавност често исказивала жељу и потребу за присвајањем хрватскога културног добра“.
Наводе да су мотиви за усвајање оваквог закона „највероватније политички“, па и на, како кажу, „признавање“ да је дубровачка књижевност „и хрватска“, а не само српска „како се донедавно говорило у српским културним круговима“.
Институт сматра, како наводе, „прозирним и крајње непримереним такав перфидан чин јер су дубровачка књижевност и дубровачка култура били и остаће искључиво хрватски, као један од бисера хрватске хиљадугодишње културне баштине“.
Уз подсећање да је, како наводе, српска политика недавно прогласила посебним, буњевачки језик, да се, кажу, у Србији сматра да је „хрватски језик само један од назива за српски“, из овог института кажу да је „ово трећи наставак такве промашене политике“.
„Сматрамо да је реч о једнако срамном и недобросуседском, а у крајњој линији културно-језичко неодрживом чину који заслужује крајњу осуду“, навели су из ИХЈЈ.
Институт сматра да везивање Србије за хрватску културу и њено присвајање долази отуда што , како наводе, гарантује „некакву европску културу и наслеђе које иначе не би имали“…
Хина преноси и реаговање министарке за културу и медије Нине Обуљен Коржинек, која је поменути закон назвала „скандалозним“, Србију позвала да одустане од посезања за „хрватским територијама и културном баштином“ и најавила да ће реаговати преко Министарства спољних послова, пренео је Танјуг.
Спутњик