Немачка је на страни Кијева, али испоруке оружја не могу да допринесу превазилажењу конфликта, рекла је министарка одбране те земље Кристина Ламбрехт.
„У фебруару ће Украјини бити предата пољска болница, биће организована и обука и то је све финансирала Немачка са 5,3 милиона евра… Ми смо на страни Кијева, сада морамо да учинимо све у циљу деескалације. Испоруке оружја сада не би помогле и читава федерална влада тако мисли“, рекла је Лабрехт за „Велт“.
Навела је и да су Украјини испоручени респиратори, као и да се рањени украјински војници лече у болницама Бундесвера.
Коментаришући руске захтеве у погледу безбедности, министарка је рекла да Москва не може да доноси одлуке уместо других и да доводи у питање чланство у НАТО источноевропских држава.
Ипак, Запад је спреман да разговара са Русијом и да узме у обзир њене интересе, рекла је Ламбрехт.
Подсетимо, према писању листа „Вол стрит џорнал“, који се позива на неименоване немачке и естонске званичнике, Немачка је донела одлуку да блокира пребацивање артиљерије из Естоније у Украјину, јер се ради о наоружању немачке производње.
„За разлику од САД, Велике Британије, Пољске и других савезника, немачка влада забранила је извоз смртоносног оружја директно у Украјину“, прецизирано је у чланку.
Представник немачке владе је рекао да је директна испорука немачког наоружања или извоз преко трећих земаља могућ једино након добијања специјалне дозволе која у овом случају засад није издата. Естонски званичник је прецизирао да његова влада ипак покушава да убеди Немачку да се „предомисли“.
Аутори чланка закључују да став Берлина показује неслагања у западној алијанси по питању Украјине.
Москва је упутила Вашингтону нацрт споразума о безбедносним гаранцијама у децембру. Документ, између осталог, укључује одредбе о међусобном неразмештању ракета средњег и кратког домета у међусобном домету, одустајање даљег ширења НАТО-а на рачун бивших совјетских република и о смањењу броја војних вежби.
Русија је у више наврата одбацивала оптужбе Запада и Украјине за „агресивна дејства”, наводећи да никоме не прети и никога не намерава да напада, а изјаве о „руској агресији” користе се као изговор да се још више војне технике НАТО-а пребаци у близини руске границе, преноси Спутњик.