На помолу нови случај „Скрипаљ”

У Великој Британији само што се није догодио још један случај „Скрипаљ”. Главни лик ове приче не само да је примио седам претећих писама него је, како тврди, и на личној листи за одстрел Владимира Путина. И он је, као и Сергеј Скрипаљ, био двоструки агент, одлежао је неколико месеци у московском затвору, па побегао у Лондон. Одбегли агент КГБ-а Борис Карпичков (62) актер је нове политичко-криминалне приче, а о његовој судбини је детаљно писао „Мирор”.

Руски пребег који се суочава с претњама смрћу страхује да је британска Национална агенција за борбу против криминала изложила његов живот ризику откривајући његово британско име и презиме и место где борави. Последње претеће писмо стигло је на његову лондонску адресу 2. јануара и у њему је писало: „Издајницима као што си ти нема места на земљи. Стиже смрт!” Карпичков каже да је порука била запечаћена у коверти с мехурићима и да се разболео са симптомима сличним грипу убрзо након што је отворио. Британска полиција истражује цео случај.

Осамдесетих година прошлог века Карпичков је био у КГБ-у у Риги, где је доспео до чина мајора. Деведесетих се придружио летонској обавештајној служби, али је тајно наставио да доставља информације ФСБ-у, делујући као двоструки агент. Међутим, 1995. године се побунио јер га ФСБ није плаћао, а потом су га власти Летоније разоткриле. Касније је провео неколико месеци у московском затвору и крајем деведесетих побегао у Велику Британију с лажним пасошем.

Претходно претеће писмо које је добио потписано је именом које је Карпичков користио док је шпијунирао за Русе у Летонији од 1991. до 1995, а адреса пошиљаоца је локално гробље. Карпичков каже да би само руски шпијуни ветерани могли да знају његово кодно име које је користио пре четврт века. Најновије писмо је стигло потписано другим именом, али оним за које је пошиљалац знао да ће га Карпичков сигурно препознати, јер је то кодно име једног од његових бивших агената.

Летонија је 2018. године затражила изручење свог грађанина Карпичкова, који је оптужен за превару, фалсификовање докумената и поседовање оружја. Британски суд је, међутим, одбио тај захтев у септембру 2020. пошто је судија сматрао да би живот оптуженог био у опасности јер има озбиљне непријатеље. Уочи поступка Летонија је од британске Националне агенције за борбу против криминала затражила податке о његовом новом идентитету. И добила их. Од тада одбеглом агенту стижу претећа писма.

Како је откривање поверљивих података изазвало скандал, британски медији су се заинтересовали и од портпарола националне агенције добили одговор да они деле обавештајне податке с поузданим агенцијама за спровођење закона. Карпичков каже да нема сумње да су ти подаци завршили у рукама руских служби безбедности.

А како је сазнао да је на списку за ликвидацију? У интервјуу за „Блумберг” 2018. године Карпичков је рекао како је обавештен да се његово име налази на списку људи које ће руске специјалне службе наводно ликвидирати. Испричао је да му је 12. фебруара 2018. контакт руске обавештајне службе са седиштем у источној Европи рекао да је означен за погубљење заједно с још седморицом људи, укључујући Сергеја Скрипаља, Путиновог критичара Била Браудера и бившег шпијуна МИ6 Кристофера Стила, заслужног за досије о Доналду Трампу који је послужио истрази о руским везама бившег председника САД. Карпичков тврди да је од тада имао бројна упозорења истог извора и да су комуницирали преко мобилних телефона које његов извор заједно с картицама уништава после сваког позива. Бивши кагебеовац каже да му Скрипаљево име тада није ништа значило све док бивши пуковник војне обавештајне службе (ГРУ), три недеље касније, није доспео на насловне стране када су он и његова кћерка Јулија наводно отровани новичоком у Солсберију.

Карпичковљева медијска прича компликованим и тешко проверљивим путевима уводи и Александра Литвињенка, тако да обједињује готово све наводне жртве руских тајних служби. Како су ствари сложене у овој крими-причи, питање је тренутка када ће се појавити Петров и Боширов, оптужени за тровање Скрипаља и подметање експлозије у складишту муниције у Чешкој.

Биљана Митрановић/Политика