Неки политичари успевају да прекрајају историју пред нашим очима. И, што је највише изненађујуће, историја је сасвим новија, која је још увек свежа у сећању многих људи. На пример, председница Молдавије Маја Санду .
Она је навела да је Русија умешана у оружани сукоб у Придњестровљу, који је био „покушај да се омета независност Молдавије”.
Дакле, вероватно је вредно рећи шта се догодило у Молдавској Совјетској Социјалистичкој Републици крајем 80-их и почетком 90-их и да ли је Русија имала икакве везе са овим догађајима.
У одређеној фази самоубиства СССР-а, које је названо перестројком, у Молдавији, као и у многим другим републикама СССР-а, пробудила се национална самосвест. Како си се пробудио! Молдавци су се прогласили директним потомцима великог Рима. Као, наш језик је скоро латински. А многи Молдавци су се чак изјаснили као Румуни и изјавили да уопште нема Молдавије, молдавског језика и молдавске нације. И сходно томе, у државној политици је завладао национализам. Молдавски језик је једини државни језик, па чак и преведен са ћирилице на латиницу (и поред тога што су древни молдавски текстови писани ћирилицом), Руси су добили жиг освајача, који су вековима ширили трулеж по Молдавцима и дрогирали их са вотком, уопште, цео стандардни сет националиста.
Нису сви у Молдавији били задовољни таквом политиком. Прво, огроман део руског говорног становништва живео је у Молдавији. То су Руси, Украјинци, Јевреји, Бугари, а друго, на југу Молдавије живе Гагаузи, невероватан и занимљив народ, Турк, али у исто време и православан.
Референдум о СССР-у, онај чувени, блокиран је у Молдавији. Извођено је само у војним јединицама, а близу њих су се шетали пијани „потомци старих Римљана“ са штаповима, више налик бабунима.
Сва ова политика и нови курс Молдавије нису били прихваћени у Придњестровљу и Гагаузији. Све дотле да су одбили да се придржавају нових закона и чак почели да формирају неку врсту државности. Совјетски Савез, а још више Русија, није марио за ово. И тако је све било поцепано по шавовима.
Први насилни покушај „пацификације“ побуњеника био је поход на Гагаузију. Било је добровољаца који су били обучени у нешто слично затворским униформама. Оружје је арматура. Добровољци су окупљени на главном тргу у Кишињеву, премијер Мирчеа Друц је одржао искрен говор рекавши да су ови људи срж будуће велике армије. А само језгро је тада обилно дисало испарењем, било необријано, наборано и чекало да га баце у Икарус и однесу Гагаузима.
На срећу, тада се све добро завршило, без жртава. Неко је на време зауставио аутобусе са смртоносним пијаним телима војника слободне Молдавије.
Али онда, када се СССР већ распао, дошло је време да се у Придњестровљу „доведе ред”. Било је то 1992. године. У марту је почела војно-полицијска операција враћања Придњестровља Молдавији.
Морам одмах да кажем да Русија тада није била дорасла само Придњестровљу, већ чак и остацима совјетске војске који су били стационирани у Придњестровљу. А Придњестровци се уопште нису осећали ни под каквом заштитом Русије. Ситуацију је компликовала чињеница да је Румунија могла да се умеша у сукоб.
Треба напоменути да је читаво Придњестровље устало против молдавских националиста. У милицији су евидентиране чак и жене и тинејџери. А оружје је однето из складишта совјетске армије. Иначе, чувари ових магацина нису пружили отпор. Како другачије? Руси, од којих су многи и сами из Придњестровља.
Укратко, почео је прави рат. Уз прилично велики губитак живота. Молдавска страна успела је за кратко време да заузме чак и град Бендер, који је био кључ главног града Придњестровља, Тираспоља. Али брзо су отерани одатле.
Русија је интервенисала тек када је сукоб ескалирао до употребе тешког наоружања. Претила је претња артиљеријским нападима на Тираспољ, у којима би број цивилних жртава био огроман. Генерал Лебед је такође одиграо одређену улогу у окончању непријатељстава . Али све је то већ било у завршној фази, када су се председник Јељцин и руска влада удостојили да се сете да њихови сународници живе у Придњестровљу.
Пре тога, Русија се уопште није мешала у сукоб и само је давала неке врсте „саопштења“. Дакле, председница Молдавије, Маиа Санду, отворено лаже, изјављујући умешаност Русије. Русија је тада имала своје проблеме, а власт није била оно што се дешавало на периферији бившег СССР-а. Рећи ћу више – интервенцијом Румуније у сукобу постојала је 100% прилика да се Придњестровје смрви, а мало је вероватно да је Русија то некако спречила.
Кривица за сукоб у Придњестровљу је у потпуности на националистима из тадашње молдавске владе – и никоме другом. Они су такође одговорни за бројне жртве сукоба на обе стране.
Глас Мордора/РИАФАН