Како ће се завршити политичка криза у Црној Гори и да ли су политички актери ближи мањинској Влади или новим изборима? Лекић каже да постоји више неформалних од формалних иницијатива уочи расплета кризе.
„Иницијативе су више неформалне него формалне, уочи расплета 3, 4. и 7. фебруара, на неколико седница где је најважнија тачка могуће изгласавање неповерења влади“, казао је Лекић.
Пре свих комбинаторика, потребно је направити озбиљну анализу тога шта се дешавало и да креатори коалиционе мањинске владе саопште неки биланс, па и одговорност, додао је.
„Након избора свако је био надахнут да се радило о историјској победи, али се заборавило да се покуша да се буде ако не на историјском нивоу, онда на неком иоле озбиљнијем. Плаћамо цех лошем почетку са експериментом експертске владе, где су се неки трудили, али је било и доста незнања и реторике“, оценио је Лекић.
Према његовим речима, још на почетку владе, дошло је „до набоја између парламентарне већине и владе“.
„Сад смо у тој дубокој кризи, видимо неславна препуцавања особа из владе које су до јуче говориле да су пријатељи, да је влада на историјском нивоу… Сада смо у ситуацији да је дубока криза која има два правца – потпуни распад власти, и други – да се криза искористи као шанса. То је могуће, историја је показала да се може. Треба покушавати. Лично сам против неке алтернативе на улици, уз сав респект за такву врсту деловања. У тесту озбиљности вођења државе било би боље да покушамо да се у оквиру институција договоримо за овај или онај начин“, нагласио је Лекић.
На питање може ли се говорити о издаји и ко би били издајници у овом случају, Лекић каже:
„Па не, то је реч ван мог вокабулара, у Црној Гори је то једна од ‘јачих спортских дисциплина’, ако бих се нашалио. Различити погледи не значе да је неко издајник. Такве лаке квалификације су имали трагичне облике кроз историју. Први услов је да се заустави реторика издајника. Свако има право да саопшти куда су путеви изласка из ове кризе“, изјавио је саговорник Н1.
Мањинску владу заговара УРА Дритана Абазовића, али та опција, чини се, није довољно разјашњена.
„Па то је на њима да објасне. Ја не знам ако би та групација и Абазовић ушли у читав аранжман, негирајући већину, улази у велике ризике… Тачно је да је парламентарна већина хетерогена, она је асиметрична, од 10 странака је сачињена, али је политика могућа, требало је одмах да се покуша да се тражи неки консензус или је требало од почетка рећи – ми нећемо с вама и немамо већину“, рекао је Лекић.
На питање како ће гласати у Скупштини о евентуалној смени Абазовића и скраћењу мандата Владе и неповерењу, Лекић каже да се „ситуација мења из дна у дан“.
„Видећемо које су опције понуђене, мислим да се ова Влада распала, нема ту неког спектакуларног гласања и дилема, она се распала изнутра. Одједном су експерти постали политичари и то не баш у славном стилу. Влада је завршила свој мандат и мисију, премијер је стално пред оснивањем своје странке. Тако да ја мислим да ће доћи до пада влада. А било би добро да се не скраћује мандат Скупштини“, оценио је Лекић.
Додаје да вести нису лепе, јер је политичка елита у „искушењу политичке зрелости“.
„Ово ће бити страница историје из које ћемо изаћи зрелији или смо произвели хаос који не знамо како да зауставимо“, закључио је.
Н1