У западним медијима се све више покреће тема разлика између Кијева и Вашингтона по питању „руске инвазије“.
Док се у Сједињеним Државама ова тема надувава на званичном нивоу, Кијев почиње све гласније да говори да је проблем преувеличан. И нема знакова скорог напада на Украјину.
Штавише, порицања руских припрема за инвазију долазе од украјинских власти у све оштријим тоновима.
Овакав став су почели да примећују и водећи светски медији, који су о „инвазији“ писали као о решеној ствари. А тема неслагања са Бајденом била је посебно јасна на састанку Зеленског са западним новинарима.
А ова контрадикција – када „жртва инвазије” каже да нема претње – може из корена да промени целу ову причу. И не само глобално, већ лично за Зеленског.
„Страна“ је схватила какве би биле последице разлаза између САД и Украјине по питању „руског удара“.
Како Запад реагује на порицања Зеленског
ЦНН је први пут рекао да постоје разлике у његовој причи након телефонског разговора Зеленског и Бајдена 27. јануара .
Новинари су саопштили да је амерички председник наводно уплашио свог украјинског колегу неминовним нападом на Кијев. Али Зеленски се није сложио и рекао да није све тако једноставно.
Касније су и Бела кућа и кабинет председника демантовали овог инсајдера, а ЦНН је чак избрисао своју причу. Али већ 28. јануара објавила је нову – са упечатљивим насловом „Напетости између Вашингтона и Кијева расту како се украјинско-руска криза одуговлачи”.
Агенција је пренела да је Зеленски незадовољан одговором САД на претњу руском инвазијом. Истовремено, Бајден сматра да Кијев потцењује управо ову претњу.
„Зашто бирате борбу са САД? Зашто пуштате и лажно представљате информације када су вам САД један од јединих правих пријатеља? И зашто тражите још оружја када кажете да претња није порасла?“ – цитира Си-Ен-Ен речи једног америчког званичника.
Следећег дана – после конференције за штампу Зеленског са западним медијима – Политицо је објављен са материјалом о „зради“ из Кијева. Наслов је „Зашто ‘неизбежно’ бесни Зеленског.
Новинари пишу: Кијев страхује да САД намерно преувеличавају руску претњу. И то ради да би закључио споразуме са Москвом, на пример, о Донбасу (узгред, Страна је о томе извештавала прошле недеље ).
У чланку се каже да је промена става председника Украјине о руској претњи повезана са „растућом иритацијом“ у односима са Сједињеним Државама.
„Поступци Зеленског такође су покренули питање зашто САД шаљу оружје и новац Украјини ако Кијев није превише забринут због масовне инвазије?“, пита се издање на дан конференције за штампу коју је Зеленски дао западним медијима како би зауставио плиму. о ратним гласинама које круже.Запад.
Један од последњих сличних напада извео је Вашингтон пост 30. јануара. Оно пише да су западни званичници узнемирени јавним скептицизмом Зеленског и његовог тима о „инвазији“.
„Постоји подела међу његовим административним саветницима и оним што може да чује од својих војних и обавештајних служби“, рекао је званичник америчке владе који је специјализован за руске послове. „Мислим да Зеленски и његов политички тим раде према сопственом скупу приоритета и да они не морају нужно да се поклапају са приоритетима обавештајних и војних служби“, рекао је он за публикацију.
Односно, Вашингтон пост наговештава да украјински председник саботира обавештајне податке о „инвазији“ у неке себичне сврхе.
„Зеленски је неспособан“
Као што видите, амерички медији су коначно приметили изјаве Украјине да неће бити инвазије. Али питања у медијима нису упућена Белој кући и практично не доводе у питање њена тумачења. Напротив, Зеленски је приказан као смутљивац. И чак прете да ће зауставити испоруку оружја ако настави да се дезавуише „страначку линију“.
А ово је прилично алармантан знак за украјинског председника.
„Раније су западни медији практично игнорисали чињеницу да се о претњи „Путиновог напада“ углавном говори у САД и Британији. Али Кијев оповргава ову претњу и, штавише, сматра је намерним распиривањем панике и „намјештањем“. горе“ од западних партнера, јер због тога Украјина трпи економске губитке.
Али после конференције за штампу Зеленског, која је, додуше збуњујуће, али пренела страним новинарима идеју да се не слаже са Бајденом у вези са реалношћу претње инвазије (то је заправо био главни циљ догађаја), било је више није могуће да се западни медији претварају да се ништа не дешава.
И почеле су да се појављују публикације о незадовољству Зеленског због панике распламсане на Западу, као и о сумњама Кијева да се та паника распирује како би се украјинске власти натерале на уступке по споразумима из Минска. Односно, све оно о чему је „Страна” писала последњих недеља.
Сада се питам какав излаз из ове ситуације може бити.
Са становишта логике, након што је главна „жртва” потенцијалне „руске инвазије” рекла да не верује у претњу ове инвазије, жар форсирања у западним медијима би требало да се смањи. Уосталом, глупо је викати „Путин ће напасти Украјину“ ако сама Украјина каже: „Путин неће напасти“.
Очигледно, Зеленски рачуна на такав ефекат.
Али ефекат може бити другачији: на Западу ће објавити да је Зе једноставно слеп и да не види претњу. И генерално неспособан. Зато је и даље потребно оборити сва звона. И тукли још јаче.
А ову тему ће врло радо преузети и многи у Украјини“, пише Игор Гужва, главни уредник Стране.
А јуче је агенција Ројтерс видела „главни знак“ да се Русија спрема да нападне – наводно су почели да испоручују залихе крви руским трупама на граници . Иначе, ову информацију је одмах оповргло Министарство одбране Украјине.
Поред тога, раније цитирани чланак Вашингтон поста тврди да је украјинска обавештајна служба евакуисала поверљиви материјал и опрему из свог седишта у Кијеву у западну Украјину. Ово су, наводно, новинама пренели украјински обавештајци под условом анонимности.
Јасно је да такву евакуацију нико званично није потврдио.
Али све ове изјаве показују да Америка неће смањити размере војне хистерије чак ни након покушаја Зеленског да је заустави. Што се, како је речено, већ претвара у западне наративе о неспособности или, још горе, намерном „разбијању“ украјинског председника.
Штавише, такви замери се већ чују не само из САД.
Европосланица Виола фон Крамон, која је за немачке „зелене” одговорна за спољну политику, оштро је реаговала на речи шефа фракције „слуга” Дејвида Аракамије, који је директно оптужио Запад за распиривање панике око руске инвазије.
Да ли се сви они дрогирају у Украјини или шта се тамо дешава?“, написао је Кремон на Твитеру.
Овде је занимљиво шта је Кремон подразумевао под речју „све“. Ко су „сви“? Могуће је да она наговештава гласине о сопственој зависности од дроге Зеленског , које су све активније.
Али генерално, јасно је да изјаве Зеленског на Западу почињу да се користе за промовисање критике против њега.
А шта се заправо дешава са „инвазијом“?
Ова прича се на Западу промовише од октобра.
Информативна кампања је прво прошла кроз главне медије блиске Демократској странци САД. Затим су се придружили Бела кућа и Пентагон.
Тврдње о „инвазији“ постале су гласније уочи видео састанка Путина и Бајдена у децембру. Тако је Запад почео да говори о овом сусрету само у контексту наводне припреме руског удара на Украјину. Практично ћути о другим његовим аспектима (на пример, разговорима о „Минску-2“ и смањењу наоружања усмереног против Руске Федерације).
Сви даљи контакти Русије и САД текли су по истом моделу, чиме су настављени преговори између председника. Што више састанака – више прича о „инвазији“.
Већ тада је било наговештаја да се ствара ометајућа позадина од неких истинских циљева контаката Москве и Вашингтона. Две чињенице указују на ово:
1. Русија није одједном створила групу од 100-130 хиљада војника на својим западним границама. На пример, Зеленски је назвао такву цифру још у пролеће 2021. године, када Запад није говорио ни о каквој инвазији. Касније су овај број потврдиле америчке обавештајне службе.
Истовремено, и украјинске власти и војни експерти су изјавили да за пуноправни напад на Украјину толики број војног особља очигледно није довољан. Упоредиве бројке у погледу особља, Украјина је у различито време била концентрисана, на пример, у Донбасу. Односно, против два непотпуна региона.
Дакле, рећи да ће група Руса од 100.000 људи заузети целу левообалну Украјину, а истовремено Придњестровље, Одесу и Кијев, како се то представља у САД, јасна је манипулација.
Ово да не помињемо чињеницу да нико јасно не објашњава зашто је Русији било потребно управо сада, у осмој години сукоба, да изврши инвазију на Украјину – угрожавајући покретање Северног тока 2 и примајући болне санкције.
Иначе, сама Русија је током месеци ове кампање редовно негирала припреме за „инвазију“. Штавише, последњих дана је то почела да ради у вези са украјинским званичницима.
2. „Стара Европа“ се није укључила у ову кампању високог профила. Немачка, Француска, Италија, Аустрија, Европска унија чак су одбиле да евакуишу своје амбасаде из Кијева.
Оградили су се и од предлога Американаца за најразорније санкције Руској Федерацији – попут гашења СВИФТ-а или ембарга на нафту и гас. А Немачка је отворено одбила да се придружи испоруци оружја Украјини.
Односно, Англоамериканци су у својим ничим поткрепљеним изјавама о „инвазији“ остали сами чак и унутар западне заједнице (у томе певају, а и тада све мање самоуверено, само неке земље источне Европе).
То значи да на европском континенту мало ко уопште верује да Русија напада Украјину (укључујући и украјинске власти).
Због тога се све чешће прича да Американци промовишући ову кампању решавају неке своје задатке.
Први задатак је сасвим разумљив – одагнати Бајденове оптужбе „зрада” од домаћих америчких противника. Они могу да дискредитују и раскину све споразуме са Русијом који укључују уступке по одређеним питањима (чак и ако су обострани).
Дакле, сада званични оквир за преговоре са Москвом за саме САД није „велика ствар“, већ „спашавање Украјине од инвазије“.
Шта је заправо на столу на забавама, још није јавно питање. Иако су многе теме изречене сасвим јасно: деескалација у Донбасу, повлачење стратешког наоружања, смањење броја вежби у Европи, а такође, вероватно, и прећутне гаранције да се Украјина неће примити у НАТО.
Други задатак је највероватније повезан са Украјином. Тврдње о скорој „инвазији“ извршиле су снажан притисак на украјинску економију и избациле из колосека гривну. Што не може а да се не претвори у политички притисак САД на кабинет председника.
Стварањем финансијског колапса у земљи које је направио човек, Вашингтон чини Кијев зависнијим од спољних зајмова. А не обични кредити кроз пласман еврообвезница на отворено тржиште без посебних услова (сада је та могућност за Украјину затворена због подигнуте панике око „инвазије“). И то од кредита међународних финансијских организација или под гаранцијама Сједињених Држава, који су под тешким политичким условима (тако су западне земље навеле Порошенка да потпише друге Минске споразуме 2015. године, пошто је Украјини тада хитно био потребан кредит ММФ-а због пад гривне).
Зеленски је већ рекао да је ове недеље са Бајденом разговарао о финансијској помоћи Украјини. И сетите се како је тај исти Бајден, као потпредседник, признао како је под Порошенком смену генералног тужиоца Виктора Шокина заменио за милијарду долара од ММФ-а.
Односно, Бајдену није први пут да уцењује Кијев новцем у замену за испуњавање захтева Држава.
С једне стране, ови захтеви се увек односе на именовања у украјинском систему за спровођење закона која лобирају од стране Американаца (на пример, да се одобре шеф тужилаштва за борбу против корупције лојални Сједињеним Државама).
С друге стране, све је више знакова да су државе појачале притисак на Кијев за праву деескалацију у Донбасу и спровођење споразума из Минска. Што се, по свему судећи, ради по договору са Русима. Зеленски је већ два пута наговестио такав притисак.
Али за сада је велико питање да ли ће Американци успети да га натерају да спроведе Минск-2, укључујући и његов политички део.
Зеленски ово види као политички самоубилачки потез. И тешко да ће на то ићи без чврстог уверења да ће Запад спасити Зе од „мајдана“ антикапитулатора.
За сада, очигледно, нико не даје такве гаранције Банкови. И више нико не верује простим обећањима, посебно после ситуације са Јануковичем, који је, после потписивања споразума са опозицијом уз посредовање Запада, био приморан да побегне из земље. Иако је требало да остане председник до краја године.
Алтернативно, Зеленском су потребне директне изјаве и јасне акције западних кустоса против политичких противника Банкове. Од директних предлога амбасада истом Порошенку – до дозволе за кривична дела, санкције, хапшења.
Али Сједињене Државе не журе да очисте цео промајдански камп у близини Зе. Напротив, све више критикују Зеленског због „прогона Порошенка“.
А, с обзиром на то да се прича о „инвазији“ из САД не стишава, покушаји да се згази Зеленски ће се наставити. Штавише, ако је судити по негативној реторици на Западу у вези са Зеом, могуће је да ће методе постати теже од простог изазивања панике око инвазије.
Страна.уа