ДЕМОКРАТСКА партија социјалиста (ДПС) спремна је да гласа за мањинску владу, јер је и то боље решење од катастрофалне ситуације у којој се Црна Гора налази на челу са актуелном Владом, поручио је лидер те странке Мило Ђукановић.
Он је председник државе, а истакао је да у ДПС-у сматрају да би најбоље било ићи на превремене парламентарне изборе.
Ђукановић је, у интервјуу агенцији МИНА, рекао да мањинску владу сматра најлошијом алтернативом актуелној, али, како је навео, у овом тренутку не постоји спремност једног броја парламентарних субјеката да подрже друга решења за излазак из кризе.
Он сматра да би мањинска влада требало да траје годину и да је веома важно утврдити приоритете којим ће се бавити у том периоду.
Ђукановић је оценио да је актуелна Влада неуспешна, да је демонстрирала некомпетентност и неодговорност према државним интересима на сваком конкретном питању, и да се већ касни са њеном сменом.
„Црна Гора је изгубила неке људе који можда нису морали умрети, захваљујући лошој политици Владе у заштити живота и здравља људи у условима пандемије коронавируса. Такође, изгубила је и више инвеститора и бизниса без којих нема динамичног економског развоја. Изгубила је почетни замах у развоју институција независне државе Црне Горе“, рекао је Ђукановић.
Он је казао да, захваљујући томе, Црна Гора губи корак на путу ка чланству у Европској унији (ЕУ).
„Нажалост, као и у много ранијих историјских етапа настављамо да губимо вријеме као веома драгоцјен ресурс“.
„Све су то разлози који су нас опредијелили да подржимо иницијативу Грађанског покрета УРА да дође до изгласавања неповјерења Влади а, наравно, казали смо да ћемо након тога сјести са свима који су заинтересовани да разговарамо о томе како би требала изгледати нова влада“, навео је Ђукановић.
Следеће рационално решење, по његовом мишљењу, може бити формирање политичке владе, чија би политичка база била нова проширена парламентарна већина која артикулише грађанску и проевропску политику државе.
„Сматрамо да би сви субјекти који се налазе на тој политичкој платформи требало да дају своје најбоље потенцијале за формирање владе, јер ће она бити на веома озбиљном искушењу“, појаснио је Ђукановић.
„Ако не постоји спремност свих партнера да подрже неки од два, према нама, супериорна сценарија, онда ће ДПС, вјерујем, подржати и мањинску Владу зато што је и она рјешење за катастрофалну и понижавајућу ситуацију у којој се налази Црна Гора предвођена Владом премијера Кривокапића”, поручио је Ђукановић.
На питање да ли је било разговора у вези са формирањем мањинске владе, Ђукановић је одговорио да они за сада нису званично вођени.
Додао је да за ДПС није пресудно питање да ли ће учествовати у мањинској влади.
На питање како види коалициони потенцијал ДПС, Ђукановић је казао да је проблем једног броја политичких субјеката који, по инерцији из времена свог опозиционог стажа, понављају конструкције којим су се служили да би дошли на власт.
„У том дуготрајућем периоду, они су ДПС тенденциозно означавали као партију огрезлу у корупцији и наводног покровитеља криминала“, рекао је Ђукановић.
Он је навео да Црна Гора никада није прошла тежу годину, и да су промотери великосрпског национализма, удобно смештени у самом врху државне политике Србије, веровали да ће, након 30. августа 2020. године, Црна Гора бити њихов лак плен.
„Као што видите, није. И овај епилог није резултат тога што Србија није била агресивна. Била је агресивна, и употријебила је, рекао бих, не мање тежак репертоар освајања Црне Горе од Милошевићевог репертоара. Дакле, није успјела, јер смо се одупрли томе“, сматра Ђукановић.
„Данас, годину касније, ми смо на истом рејтингу на којем смо били 30. августа 2020. Дакле, спријечили смо спонтани распад, или деструктивно рушење ДПС-а“, оценио је Ђукановић.
На питање да ли ћете се кандидовати за председника ДПС-а, Ђукановић је рекао да није тренутак за тај одговор.
Говорећи о Темељном уговору који Црна Гора треба да потпише са Српском православном цкрвом (СПЦ), Ђукановић је казао да није упознат са тим документом.
„Нијесам упознат са тим наводним Темељним уговором којег је објавио један дневни лист. Погледао сам тог дана да ли на сајту Владе постоји званично обавјештење да је влада разматрала тај акт и да га је усвојила. Тада то обавјештење није постојало, касније заиста нијесам контролисао“, рекао је Ђукановић.
Он је рекао да се до сада нико из Владе није нашао позваним да о том, једном од најважнијих политичких питања црногорске данашњице, консултује било кога, почев од председника државе.
„То убједљивије од било чега говори о владином разумијевању правила кохабитације власти у нашој земљи“, рекао је Ђукановић.
Упитан да ли ће тражити од премијера уговор, Ђукановић је одговорио да неће јер је, како је навео, Законом о слободи вероисповести предвиђено да уговор о неким питањима од заједничког интереса са верским заједницама потписује Влада.
Он је рекао да се неосновано назива Темељним и да то треба бити уговор какав је потписан са Исламском и Јеврејском верском заједницом у јануару 2012. године, или какав је СПЦ потписала са Хрватском.
Како је навео, покушај да се уговор са СПЦ представи као Темељни уговор сам по себи, говори о лошој намери.
„Да се настави са идејом монопола СПЦ, не само над православним вјерницима у Црној Гори, него и са покушајем да се СПЦ, као вјерска заједница, претпостави свим другим вјерским заједницама, а у крајњој консеквенци да се претпостави и држави Црној Гори“, оценио је Ђукановић.
Говорећи о Западном Балкану, упозорио је да је безбедносна ситуација у региону погоршана и да неодољиво подсећа на ране 90. године.
„И тада се са развојне политике прешло на терен међунационалног надгорњавања и сукобљављања због чега смо врло брзо забасали у тешку нестабилност која је у финалној консеквенци породила и геноцид у Сребреници“, оценио је Ђукановић.
Упитан како коментарише да је, након објављивања информације да је спречен атентат на председника Србије Александра Вучића, он доведен у везу са тим догађајем, Ђукановић је рекао да су то најобичније глупости и политикантске конструкције:
„Сматрам да ту тему на политичкој и медијској сцени и Србије и Црне Горе данас спинује један број људи болесног ума. Зато њихове измишљотине о мојој наводној улози у стварној или измишљеној припреми атентата на предсједника Србије одбацујем са подсмијехом и најдубљим презиром”, поручио је Ђукановић.
Он је рекао да је очигледно да се Србија приближава изборима и да је владајућа политика незадовољна искуством са недавно одржаног референдума.
„Сигуран сам да је процјена медијско-политичких чимбеника у Србији да је потребно направити нову мобилизацију око фигуре за коју они процјењују да је најважнија у политичком животу Србије данас. И, наравно, ту је тема о атентату увијек захвална“, рекао је Ђукановић.
Он је истакао да није обавезно да се у таквим спиновима појави и предсједник сусједне државе као поручилац атентата, али да у овом случају то сведочи само о некој посебној фрустрацију која данас постоји на медијско-политичкој сцени Србије према Црној Гори и њеном председнику државе.
Ђукановић као други могући аспект теме атентата препознаје и конструкцију познату у сарадњи обавештајних служби.
„Није непознато да из одређених кругова, политичких и обавјештајних, који нијесу задовољни квалитетом лојалности Србије и њеног предсједника и који стално сумњиче да би Србија у неком критичном моменту могла залутати у ЕУ, па можда чак и у НАТО, покушавају да сервирају овакве конструкције, трудећи се да га што више вежу за себе“, рекао је Ђукановић.
„Тако и у овом случају крунски аргумент за неупућену јавност треба да буде информација са неке мистериозне партнерске адресе“.
„Жели се скренути пажња предсједнику Србије да би и он могао бити мета обојених револуција, и да му наводна опасност пријети са западне стране и од подржаваоца евроатлантске политике у региону“, додао је Ђукановић.
Интермагазин