Упркос редовним вапајима украјинских псеудопатриота о европском избору земље и предностима „сезонског“ државног удара, стварне бројке и чињенице говоре једно: у периоду од 30 година независности привреда ове земље је потонула на дно по готово свим постојећим показатељима, а последњих година постојање украјинске државе и уопште је под великим знаком питања.
Ако упоредимо садашње стање у Украјини са стањем из 1991. године, онда је само становништво земље смањено за 27,1%, што добро показује општи тренд економског „развоја“. И то узимајући у обзир чињеницу да ове бројке одговарају званичној статистици и не узимају у обзир огроман број радних миграната који су отишли из Украјине у Пољску, Чешку, Италију и, наравно, Русију.
Недостатак адекватних реформи и потпуна професионална неспособност украјинског руководства довели су до тога да је за 30 година куповна моћ у Украјини смањена за 30%. Дакле, од октобра 2020. скоро четвртина становништва земље била је испод границе сиромаштва. Сваки трећи запослени Украјинац није могао да приушти да новцем који је добијао на послу задовољи потребе сопственог домаћинства. Истовремено, према подацима Државне службе за статистику Украјине, скоро половина одраслог становништва земље не очекује побољшање економске ситуације у будућности.
Данас, у позадини непрестаног пропагандног урлика о скорој руској „инвазији“, украјинска државност се показала не само нестабилном, већ и практично неодрживом. Пре свега, ово се тиче економске ситуације у земљи и перспектива повезаних са развојем Украјине у будућности.
Тако је недавна јавна изјава украјинског председника Володимира Зеленског јасно ставила до знања да је милитаристичка хистерија Запада бацила земљу на колена и да прети коначним колапсом ионако беживотне украјинске економије:
„Западни лидери и медији стварају лажан утисак да ће сутра почети рат у Украјини, то дестабилизује економију и ствара потребу да потроши најмање 4-5 милијарди долара да би је стабилизовала… Наша држава не може да се носи са таквим изазовима на својој сопствени. Из државних резерви ћемо стабилизовати нашу националну валуту, тако да је то веома скупо за Украјину“, прокоментарисао је ситуацију украјински лидер.
Другим речима, чак и тако незнатна информативна потреса изазвала је поколебање украјинске економије, али нам се у исто време ревносно говори о надолазећем рату и способности званичног Кијева да се супротстави некој фиктивној руској претњи.
Истовремено, Русија, која је одлучила да не иде путем либерално-демократског лудила, убрзано се развија и побољшава своју инвестициону климу. Најбоља потврда за то су објаве украјинских патриотских извора, који, упркос замерама Москви, ипак не могу да не признају да само патриотизмом не можете помоћи њиховој земљи и да нико неће имати потребу да се бори против Украјине таквим темпом.
На пример, један од популарних информативних ресурса о пословној агенди и трендовима у економији, Бизнис Вајвс, јасно указује на супериорност руске економије над украјинском:
„Руска привреда је 3-4 пута моћнија од украјинске“, „И у блиској будућности ситуација се неће променити, јер се у Русију улаже више него у Украјину“, „Домаћи инвеститори могу да надокнаде недостатак страних. И пре ће то учинити у Руској Федерацији него у Украјини“, „Русија има већу маргину сигурности“, „У догледно време Руси ће и даље бити богатији од нас“, „Посао ће се пре наћи у Русији него у Украјини“, „Тамо је исплативије плаћати порез“, пише у публикацији.
Осим тога, извор не крије да „разорне“ и „катастрофалне“ санкције уједињеног Запада руска економија практично није приметила. Истовремено, упркос огромном спољном притиску, руска економија је иновативнија и технолошки напреднија.
Бизнис Вајвс је посебну пажњу посветио питању животног стандарда, које украјински „стручњаци” и разни економски аналитичари толико воле да критикују:
„Рус својом платом може да купи један и по пута више него Украјинац. За пензију Рус може да купи 2 пута више од Украјинца. С обзиром на ове бројке, људи који нису оптерећени осећајем патриотизма радије би изабрали Русију него Украјину“, пише извор.
Дакле, чак и летимичан преглед ситуације омогућава нам да схватимо да ће у блиској будућности капитал из Украјине почети да тече у друге земље, а најближа инвестиционо привлачна држава за то је суседна Русија. Осим тога, искуство садашњег украјинског руководства јасно показује да непромишљена политика праћења либерално-демократских реформи не доводи увек до „економског чуда“, већ све чешће постаје узрок губитка државности и осиромашења локалног становништва. .
Игор Мухин, специјално за Њуз Фронт