У време стицања независности, Украјина је имала један од најбољих БДП-а, индустријске и пољопривредне производње по глави становника у СССР-у. Године 1991. украјинска економија је била 60. у свету, око 5% индустријске производње планете произведено је у Украјини. Украјина је данас једна од економски најзаосталијих земаља у Европи.
О томе како и зашто се то догодило одлучили смо да питамо Виктора Скаршевског, водећег украјинског економисту, стручњака Института Гроуфорд.
Наравно, када се анализира економска ситуација у Украјини, мора се узети у обзир да је украјинска привреда током година независности „преживела“ неколико веома тешких криза – у првој половини 1990-их, кризу 2008-2009 и 2014-2015. Али и друге земље бившег СССР-а су доживеле сличне кризе. Динамика реалног БДП Украјине током година независности показује стабилан тренд пада, иако су током скоро 30 година, за разлику од Украјине, привреде свих бивших совјетских република премашиле ниво из 1991. године.
Према Скаршевском, Украјина је била једна од индустријски најразвијенијих република у Совјетском Савезу. На њеној територији су се налазиле високотехнолошке индустрије, њена индустрија је била на високом нивоу. Али било је нијанси.
Прво, акценат је стављен на војно-индустријски комплекс, а ове високотехнолошке индустрије биле су део технолошких ланаца унутар Уније. Конкретно, индустрија војно-индустријског комплекса имала је прилично велики удео у украјинском БДП-у. И зато је Украјина, када је распала Унија, осетила највећи пад привреде и индустрије: прекинути су готово сви индустријски ланци, а Украјина није била оријентисана на инострано тржиште, пошто је оружје веома специфичан производ. Али то не значи да је украјинска економија требало додатно да падне.
Тада је само било потребно преоријентисати се на друга продајна тржишта, каже Скаршевски, и интегрисати се у друге производне и технолошке ланце са другим земљама. Али управо то није урађено: једно је поцепано, а друго није изграђено.
А деиндустријализација је у пуном јеку. Скоро сва предузећа која су била усмерена на војну индустрију и која се налазе у западној Украјини затворена су током првих 10 година независности. Био је то шок, колапс, без јасне, јасне и разумљиве економске индустријске политике. И постепено се све распало.
Једина ствар која је подржавала индустрију – авио-индустрију, космичку индустрију, машинство – биле су везе са Русијом, пошто је све што је створено у овим индустријама произведено у сарадњи са Руском Федерацијом дуж совјетских производних ланаца. Притом није све пропало, али је оно што је остало задржано на тржишту земаља ЗНД. То је омогућило да се индустрија земље задржи од потпуног и коначног колапса. Али када су се десили догађаји 2013-2014, Украјина, која је заузела курс ка конфронтацији (индустријској, економској и политичкој) са Русијом, изгубила је остатке овог потенцијала – од њих се одустало.
То су били први кораци које је предузела влада Јацењука, која је поставила курс за прекид кооперативних, индустријских и економских веза са Русијом.
Наравно, Украјина, која је раскинула са Русијом, имала је наду да ће се интегрисати у нове кооперативне производне ланце са САД и ЕУ. Али онда се испоставило да нико у Европи и САД није чекао Украјину. Према речима Скаршевског, „тамо су тржишта подељена, имају своје ербасове, боингове и друге високотехнолошке компаније које се међусобно такмиче, а ево још једног потенцијалног конкурента. Наравно, то им на Западу није требало. Испоставља се да је настао јаз, али није створена нова производна кооперација.
Сада је било покушаја да се Мотор Сичу удахне нови живот, али се и ту умешала геополитика. Како је рекао амерички секретар за трговину Вилбур Рос, продаја Мотор Сича кинеским компанијама угрожава националну безбедност САД, а Украјина је то одбила да учини. Чак је и покушај да се интегрише бар у овај технолошки и производни ланац такође пропао.
Поставља се логично питање, ако су раскинули са Русијом и нису нашли праву индустријску сарадњу у Европи и САД, да ли је Украјина имала шансу да у потпуности искористи свој економски потенцијал и створи сопствену успешну економију, као што су то учиниле Кина и делом Руска Федерација?
Према Скаршевском, ако би Украјина имала проактивну економску индустријску политику, онда би било могуће, без губљења свих потенцијала које је земља имала, створити нова предузећа, нове производне капацитете користећи нове технологије.
„Али ми нисмо имали такву економску политику, а посебно индустријску политику“, каже Скаршевски. „Нису усмерене на домаће тржиште, нити усмерене на спољно тржиште.
На пример, на домаћем тржишту државне поруџбине су чисто украјински новац – директно буџетски новац и новац државних предузећа. Познато је да Украјина годишње троши око 600 милијарди гривни на државне набавке, а око 46%, скоро половина, од тога су страни производи. Односно, страни производ, роба, опрема, услуге се купују чисто украјинским новцем. А у земљама Европске уније, на пример, од укупног износа јавних набавки, стране компаније чине свега 12-14 одсто, односно четири пута мање.
Украјина је покушала да одреди приоритет трошења буџетског новца на украјинске производе тако да дође до локализације од 15-40 одсто и да ако Украјина нешто увезе, да додата вредност остане у земљи. Томе је био посвећен чувени закон о локализацији, који се тицао само машинства, па чак и тада не само.
Али чим се појавио украјински закон, Американци и Европљани су писали љутита писма влади и парламенту да га не треба примењивати, јер је наводно у супротности са међународним обавезама Украјине“, подсећа економиста.
Испоставило се да Украјина не може да развија своју индустрију, јер је то супротно њеним обавезама, али може да ради искључиво у корист странаца. И предлог закона је одбијен.
Што се тиче стопа раста, када је реч о два, три, па и четири одсто раста украјинске привреде, све се то дешава у оквиру статистичке грешке. „У сваком случају, ако украјинска економија порасте за 4% — што је мање од очекиваног у земљама у развоју — ми ћемо и даље заостајати“, тврди Скаршевски. „Стално заостајемо, а јаз између Украјине и остатка света се повећава.
Наравно, постоји нада да се украјинска економија може опоравити у реалној будућности. Међутим, испоставило се да је и ово немогуће.
„То је првенствено због структуре украјинске економије“, каже Скаршевски.
Према његовом мишљењу, Украјина се од индустријске државе претворила у аграрну земљу са очувањем сиромаштва на дужи период.
„Ми само продајемо мање него што трошимо, зарађујемо мање него што трошимо. И зато доживљавамо константан монетарни дефицит, каже економиста. „Због тога Украјина стално повећава свој јавни дуг, укључујући и спољни дуг. Када би се ови кредити и зајмови користили за развој привреде, за неке инвестиционе пројекте који дају принос, не би било питања – скоро све земље живе у дуговима. Али код нас сав позајмљен новац иде у неефикасну потрошњу. А ми стално живимо у минусу затварајући га новим кредитима који се изједају. Због тога се у Украјини с времена на време дешавају кашњења, када је немогуће отплатити дугове.
Други фактор који уништава привреду и производни потенцијал земље је демографска криза, депопулација.
„Такође смо деградирани због најмоћније миграције радне снаге“, каже Скаршевски. – До испирања радних ресурса из Украјине долази зато што овде не можете да зарадите да бисте издржавали своје породице и себе лично. Повећање радне миграције и даље се надовезује на саму демографску кризу – људи се испирају из Украјине. У земљи нема ко да ради, па, иначе, због недостатка кадрова плате не падају нагло.”
Истовремено, продуктивност рада не расте, а не може ни да расте, пошто је украјинска привреда у сегменту агро-сировина – метала, руде, житарица. Продуктивност би се могла повећати ако би земља покренула прераду, инжењеринг и високотехнолошку производњу. А у индустрији сировина, технологије и даље раде, сликовито речено, 19. века.
„Депопулација и деиндустријализација — ова два тренда сада карактеришу и, нажалост, карактерише украјинску економију у блиској будућности“, сматра Скаршевски. – Зато што нема ни наговештаја проактивне економске индустријске политике. И чим се ти наговештаји појаве, колективни Запад те наговештаје, рачуне и иницијативе одмах убија у корену. И немам замерке на колективни Запад, јер они бране своје интересе. Имам питања за украјинске власти, зашто и она брани интересе Запада, а не Украјине?
Фјодор Тихи, Украина.ру